Luka 24:1-53

U nedelju, pre svitanja, žene poneše mirise koje su pripremile i odoše na grob. Tamo su našle kamen otkotrljan s groba. Ušle su unutra, ali nisu našle telo Gospoda Isusa. Dok su one još bile u nedoumici zbog ovoga, iznenada dva čoveka u sjajnim odorama stadoše pred njih. Žene su se uplašile i oborile pogled ka zemlji, a oni im rekoše: „Zašto tražite živog među mrtvima? On nije ovde; vaskrsao je. Setite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: ’Sin Čovečiji treba da bude predat u ruke grešnika, da bude razapet, ali će trećeg dana vaskrsnuti.’“ One su se tada setile njegovih reči. Vratile su se sa groba i javile sve to Jedanaestorici i svima ostalima. To su bile: Marija Magdalena, Jovana i Marija, majka Jakovljeva i druge, koje su to javile apostolima. A njima su se ove reči učinile kao besmislica, te im nisu poverovali. Međutim, Petar ustade i otrča do groba. Pogledao je unutra, ali je video samo zavoje. Zatim je otišao čudeći se onome što se dogodilo. Istog dana, dvojica učenika su išla u selo po imenu Emaus, udaljenom od Jerusalima oko šezdeset stadija. Razgovarali su o svim ovim događajima. Dok su oni tako razgovarali i raspravljali, Isus im se približio i pošao sa njima. Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju. Isus ih upita: „O čemu to putem raspravljate?“ Oni zastadoše snuždeni. Odgovori onaj koji se zvao Kleopa: „Zar si ti jedini stranac u Jerusalimu koji ne zna šta se tamo dogodilo ovih dana?“ A on reče: „Šta to?“ Oni odgovoriše: „Ono sa Isusom iz Nazareta. On je bio prorok silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom. Naši vodeći sveštenici i glavari su ga predali da bude osuđen na smrt i razapeli ga. A mi smo se ponadali da je on onaj koji će otkupiti izrailjski narod. Osim toga, danas je već treći dan od kako se to dogodilo. Uz sve to, zbuniše nas neke naše žene koje su u rano jutro bile na grobu, ali nisu našle njegovo telo. Još su rekle da su im se ukazali anđeli i rekli im da je živ. Neki od naših su otišli na grob i našli onako kako su žene rekle. Njega nisu videli.“ Isus im reče: „O, kako li ste nerazumni i spori da poverujete svemu što su proroci rekli! Nije li trebalo da Hristos sve to pretrpi i uđe u svoju slavu?“ Tada im je rastumačio ono što je napisano o njemu u celom Pismu, počevši od Mojsija i svih Proroka. Tako dođoše do sela u koje su pošli, a on je kao hteo da pođe dalje. Oni ga saleteše govoreći: „Ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već na izmaku!“ Dok je bio sa njima za stolom, uzeo je hleb, blagoslovio ga, prelomio ga i dao im. Tada su im se otvorile oči, te su ga prepoznali, ali je on iščeznuo pred njima. Oni rekoše jedan drugom: „Nije li plamtilo u nama, dok nam je putem govorio i izlagao nam Pismo?“ Oni tada ustanu i istog časa se vrate u Jerusalim. Tamo su našli okupljenu Jedanaestoricu i one što su bili s njima. I ovi su govorili: „Gospod je stvarno ustao iz mrtvih i javio se Simonu!“ A i dvojica učenika su im ispričala šta se zbilo na putu i kako su ga prepoznali dok je lomio hleb. Dok su oni još ovo govorili, Isus stade među njih i reče im: „Mir vam!“ Oni pretrnuše od straha, jer su mislili da vide duha. Isus im reče: „Što ste se tako smeli i zašto vas sumnje podilaze? Pogledajte moje ruke i moje noge! To sam ja! Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju, kao što vidite da ja imam.“ Rekavši to, pokazao im je ruke i noge. Kako oni još nisu mogli da poveruju od radosti, nego su se čudili, on im reče: „Imate li ovde nešto za jelo?“ Oni mu dadoše komad pečene ribe. Uzeo ga je i pojeo pred njima. Onda im reče: „Ovo su reči koje sam vam govorio dok sam bio sa vama: treba da se ispuni sve što je napisano za mene u Mojsijevom Zakonu, Prorocima i Psalmima.“ Tada im je otvorio um da razumeju Pismo. Zatim im je rekao: „Zapisano je i to da će Hristos stradati i ustati iz mrtvih trećeg dana. U njegovo ime će se propovedati pokajanje i oproštenje greha svim narodima, počevši od Jerusalima. Vi ste očevici ovoga. Evo, ja ću poslati ono što je moj Otac obećao. Vi budite u gradu dok na vas ne siđe sila sa visine.“ Tada ih je odveo do Vitanije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih. Blagosiljajući ih, počeo je da se udaljava od njih uznoseći se na nebo. Oni su mu se ničice poklonili i vratili se u Jerusalim veoma se radujući. Stalno su bili u hramu i proslavljali Boga.