Luka 23:1-56

Zatim su svi ustali i odveli Isusa pred Pilata. Tada su počeli da ga optužuju, govoreći: „Uhvatili smo ovoga da zavodi naš narod. On nam zabranjuje da dajemo porez caru, i tvrdi za sebe da je Hristos, Car.“ Pilat ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ Isus mu odgovori: „Ti to kažeš.“ Pilat reče vodećim sveštenicima i mnoštvu: „Ne nalazim nikakvu krivicu na ovom čoveku.“ Ali oni su navaljivali govoreći: „On svojim učenjem diže na bunu naš narod po svoj Judeji. Počeo je u Galileji, a sada je došao i ovde!“ Kada je Pilat to čuo, upitao je: „Da li je ovaj čovek Galilejac?“ Kada je saznao da je Isus iz područja Irodove uprave, poslao ga je k njemu, jer je Irod u to vreme bio u Jerusalimu. Irod se veoma obradovao kad je video Isusa, jer je slušao o njemu. Već duže vreme je želeo da ga vidi, nadajući se da će Isus načiniti neki znak. Postavljao mu je mnoga pitanja, ali Isus nije odgovarao. Vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma su stajali tamo i žestoko ga optuživali. Irod i njegovi vojnici su se rugali Isusu i ponašali se prema njemu s prezirom. Zatim su mu obukli svečanu odeću i poslali ga natrag Pilatu. Tog dana su se Pilat i Irod sprijateljili; pre toga su bili neprijatelji. Pilat je onda sazvao vodeće sveštenike, glavare i narod, pa rekao: „Doveli ste mi ovog čoveka i rekli da zavodi narod. A evo, ja sam ga u vašem prisustvu ispitao i nisam našao nijednu krivicu za koju ga vi optužujete. Pa ni Irod nije ništa našao, nego ga je poslao natrag k nama. On nije učinio ništa što zaslužuje smrt. Daću ga na šibanje, a onda ću ga osloboditi.“ Naime, svakog praznika je trebalo da im Pilat oslobodi jednog zarobljenika. Oni svi složno povikaše: „Uzmi ovog, a oslobodi nam Varavu!“ Varava je bio utamničen zbog nekakve bune u gradu i zbog ubistva. Pilat se ponovo obrati narodu, želeći da oslobodi Isusa. Ali narod je vikao: „Razapni ga, razapni ga!“ On im po treći put reče: „Kakvo je zlo učinio? Nisam našao ništa što zaslužuje smrt. Daću ga na šibanje, a zatim ću ga osloboditi.“ Međutim, svetina je galamila i navaljivala, tražeći da se Isus razapne. Njihova vika je postajala sve jača. Tako Pilat odluči da udovolji njihovom zahtevu. Oslobodio je čoveka kojeg su tražili, onoga što je bio utamničen zbog bune i ubistva, a Isusa je predao njima da čine s njim što im je po volji. Tako su Isusa odveli. Usput su uhvatili nekog Simona iz Kirine koji se vraćao sa polja i natovarili mu krst da ga nosi za Isusom. Za njim je išlo mnogo naroda i žene koje su ga žalile i oplakivale. Isus se okrenuo prema njima i rekao: „Ćerke jerusalimske, ne plačite nada mnom, već plačite nad sobom i nad svojom decom. Jer, evo, dolaze dani kada će se govoriti: ’Blago nerotkinjama, koje nikad nisu rađale, i koje nikad nisu dojile.’ Tada će početi da govore gorama: ’Padnite na nas’, i bregovima: ’Prekrijte nas.’ Jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek raditi kada drvo postane suvo?“ Uz njega su vodili i dva zločinca da ih pogube sa njim. Kada su došli na mesto koje se zove „Lobanja“, razapeli su njega i zločince, jednog s njegove desne, drugog s leve strane. Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ Zatim su vojnici bacali kocku za njegovu odeću da bi je podelili među sobom. A narod je stajao i posmatrao. Glavari su mu se rugali i govorili: „Ako je on Hristos Božiji, Izabranik, neka spase sebe kao što je spasao druge!“ Podsmevali su mu se i vojnici, koji su mu prilazili i nudili mu kiselo vino. Govorili su: „Ako si ti Car judejski, spasi samoga sebe!“ Iznad njegove glave bilo je napisano: „OVO JE CAR JUDEJSKI.“ Jedan od zločinaca koji su visili na krstu, vređao ga je i govorio: „Nisi li ti Hristos? Spasi sebe i nas!“ Drugi mu odgovori koreći ga: „Zar se ne bojiš Boga, budući da si primio istu kaznu kao i on? Mi smo pravedno osuđeni i dobijamo što smo zaslužili, ali on nije učinio ništa nedolično.“ Onda reče Isusu: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje carstvo!“ Isus mu reče: „Zaista ti kažem, još danas ćeš biti sa mnom u raju.“ Oko podne nasta tama po svoj zemlji sve do tri sata. Sunce je prestalo da sija, a zavesa u hramu rascepala se napola. Isus veoma glasno povika i reče: „Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!“ – te izdahnu. Kada je rimski kapetan video šta se dogodilo, slavio je Boga, govoreći: „Ovaj čovek je zaista bio pravednik!“ Kada je sav okupljeni narod video šta se dogodilo, počeo je da odlazi odatle, udarajući se u prsa. Svi oni koji su ga poznavali, kao i žene iz Galileje koje su ga sledile, stajali su izdaleka i gledali. A jedan čovek po imenu Josif, član Velikog veća, dobar i pravedan čovek, nije se slagao sa odlukom Velikog veća i sa onim što su učinili. On je bio iz Arimateje, Judinog grada, i očekivao je Carstvo Božije. On dođe k Pilatu i zatraži Isusovo telo. Skinuvši ga s krsta, povio ga je u platno i položio u grobnicu usečenu u stenu, u koju još niko nije bio sahranjen. Bilo je to dan Pripreme, baš uoči subote. Žene koje su pratile Isusa od Galileje, otišle su sa Josifom i videle gde je grob u koji je bilo položeno njegovo telo. Zatim su se vratile i pripremile mirisno bilje i ulje da pomažu njegovo telo. U subotu su mirovale po zapovesti.