Luka 22:39-53

Onda je izašao i po svom običaju otišao na Maslinsku goru. Sa njim su pošli i njegovi učenici. Kada je stigao onamo, rekao im je: „Molite se da ne padnete u iskušenje.“ Onda se udaljio od njih koliko bi kamenom moglo da se dobaci, kleknuo i molio se, govoreći: „Oče, ako je po tvojoj volji, neka me mimoiđe ova čaša stradanja. Ali da ne bude kako ja hoću, nego neka bude tvoja volja.“ Tada se pojavio anđeo sa neba i krepio ga. Zapavši u smrtnu muku, molio se još predanije, a znoj mu se slivao na zemlju kao kapi krvi. Kad je završio sa molitvom, Isus se vratio k učenicima. Zatekao ih je kako spavaju, shrvani žalošću. Rekao im je: „Zašto spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje.“ Dok je on još govorio, naišla je rulja. Ispred njih je išao jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda. On pristupi Isusu da ga poljubi, ali mu Isus reče: „Judo, zar poljupcem izdaješ Sina Čovečijeg?“ Kad su učenici oko Isusa videli šta se sprema, rekoše: „Gospode, da potegnemo mačeve?“ Jedan od njih udari mačem Prvosveštenikovog slugu i odseče mu desno uho. Isus reče: „Dosta s tim!“ Zatim mu je dotakao uho i izlečio ga. Tada Isus reče vodećim sveštenicima, hramskoj straži i starešinama koji su došli da ga uhvate: „Zar sam ja odmetnik, pa ste izašli s mačevima i toljagama? Svaki dan sam provodio s vama u hramu, ali me niste uhvatili. No, sada je vaš čas, kada vladaju sile tame.“