Luka 17:1-10

Isus reče svojim učenicima: „Iskušenja koja navode na greh moraju da dođu, ali teško onome koji je uzrok tim iskušenjima. Tome bi bilo bolje da mu obese o vrat vodenični kamen i da ga bace u more, nego da navede na greh jednog od ovih malenih. Zato pazite na sebe. Ako tvoj brat zgreši, opomeni ga i ako se pokaje, oprosti mu. Ako sedam puta na dan zgreši protiv tebe i sedam puta dnevno dođe k tebi i kaže ti: ’Kajem se’, ti mu oprosti.“ Apostoli rekoše Gospodu: „Uvećaj nam veru!“ Gospod reče: „Ako biste imali vere kao zrno gorušice, mogli biste da kažete ovom dudu: ’Iščupaj se iz korena i posadi u more!’ i on bi vas poslušao. Recimo da neko od vas ima slugu koji ore ili čuva stado. Kada se on vrati sa njive, ko će mu od vas reći: ’Dođi odmah i sedi pa jedi!’ Naprotiv! Reći će mu: ’Spremi mi večeru, presvuci se i poslužuj me dok jedem i pijem, a posle toga ćeš ti da jedeš i da piješ.’ Treba li gospodar da zahvali sluzi što je izvršio naređenje? Tako i vi govorite kad učinite što vam je bilo naređeno: ’Mi smo samo beskorisne sluge; učinili smo samo ono što smo bili dužni da učinimo.’“