Luka 16:1-13

Isus reče svojim učenicima: „Neki bogat čovek imao upravitelja koga su optužili da mu rasipa imanje. Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’ Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim. Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’ Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’ On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’ Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’ Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’ On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’ Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim. Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove. Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom. Dakle, ako niste bili pouzdani u zemaljskom bogatstvu koje je nepravedno, ko će vam poveriti pravo bogatstvo? I ako se niste pokazali pouzdanima u onom što nije vaše, kako će vam Bog dati ono što je vaše? Nijedan sluga ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!“