Luka 15:3-32

Isus im onda ispriča ovu priču: „Ko od vas, ako ima stotinu ovaca, pa mu se izgubi jedna, neće ostaviti devedeset devet u pustinji, dok ne nađe tu jednu? Kad je nađe, stavlja je na svoja ramena sa radošću. A kada dođe kući, poziva prijatelje i susede, i kaže im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja se izgubila.’ Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje.“ „Ili, zamislite neku ženu koja ima deset srebrnih novčića, pa izgubi jedan. Neće li ona upaliti svetiljku i pomesti kuću, te pomno tražiti dok ga ne nađe? A kada ga nađe, poziva prijatelje i susede, govoreći: ’Radujte se sa mnom, jer sam pronašla srebrni novčić koji sam izgubila!’ Kažem vam da se anđeli raduju pred Bogom zbog jednog grešnika koji se pokaje.“ Isus nastavi: „Neki čovek imao dva sina. Jednom, mlađi sin reče ocu: ’Oče, daj mi moj deo imovine.’ Tako otac podeli imovinu između njih. Nekoliko dana kasnije, mlađi sin pokupi sve što ima i ode u daleku zemlju. Tamo je protraćio svoju imovinu na razvratan život. A kada je potrošio sve, nastane velika glad u toj zemlji, i on počne da oskudeva. Onda je otišao i pribio se uz jednog stanovnika te zemlje, koji ga je poslao na svoja polja da čuva svinje. Žudeo je da napuni stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao. No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi! Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi; nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od tvojih slugu.“’ Tako je ustao i krenuo svome ocu. Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi. Sin mu reče: ’Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.’ Ali otac naredi svojim slugama: ’Brzo donesite najbolju odeću i obucite mu je. Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale na noge I uhvatite ugojeno tele i zakoljite ga, da jedemo i da se radujemo! Jer je ovaj moj sin bio mrtav, ali je oživeo. Bio je izgubljen, ali je sada nađen.’ Onda počeše da proslavljaju. Njegov stariji sin je bio na njivi. Kad je došao blizu kuće, čuo je da se svira i igra. Pozvao je jednog slugu i upitao ga šta se to dešava. Sluga mu reče: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio kući živ i zdrav.’ On se rasrdio i nije hteo da uđe u kuću. Otac izađe iz kuće, pa ga je molio da uđe. Ali on odgovori ocu: ’Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima. Ali kada je došao ovaj tvoj sin koji je proćerdao tvoje imanje sa bludnicama, zaklao si ugojeno tele za njega.’ ’Sine moj – reče mu otac  – ti si uvek sa mnom, i sve što je moje, to je i tvoje. Ali treba da budemo veseli i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav, ali je oživeo; bio je izgubljen, ali je nađen.’“