No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi! Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi; nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od tvojih slugu.“’ Tako je ustao i krenuo svome ocu.
Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi.
Sin mu reče: ’Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.’
Ali otac naredi svojim slugama: ’Brzo donesite najbolju odeću i obucite mu je. Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale na noge I uhvatite ugojeno tele i zakoljite ga, da jedemo i da se radujemo! Jer je ovaj moj sin bio mrtav, ali je oživeo. Bio je izgubljen, ali je sada nađen.’ Onda počeše da proslavljaju.
Njegov stariji sin je bio na njivi. Kad je došao blizu kuće, čuo je da se svira i igra. Pozvao je jednog slugu i upitao ga šta se to dešava. Sluga mu reče: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio kući živ i zdrav.’
On se rasrdio i nije hteo da uđe u kuću. Otac izađe iz kuće, pa ga je molio da uđe. Ali on odgovori ocu: ’Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima. Ali kada je došao ovaj tvoj sin koji je proćerdao tvoje imanje sa bludnicama, zaklao si ugojeno tele za njega.’
’Sine moj – reče mu otac – ti si uvek sa mnom, i sve što je moje, to je i tvoje. Ali treba da budemo veseli i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav, ali je oživeo; bio je izgubljen, ali je nađen.’“