3. Mojsijeva 6:8-30

Gospod reče Mojsiju: „Zapovedi Aronu i sinovima Izrailjevim i reci im: ’Ovo je zakon za žrtvu svespalnicu: svespalnica neka ostane na žrtveniku, na mestu spaljivanja, celu noć sve do jutra. Vatra na žrtveniku mora stalno da gori. Sveštenik neka obuče svoju lanenu odeću i duge lanene gaće, a onda neka skupi pepeo nakon što oganj sagori svespalnicu na žrtveniku, i istrese ga pored žrtvenika. Zatim neka skine sa sebe odeću i obuče drugu odeću, te neka odnese pepeo izvan tabora na čisto mesto. Oganj na žrtveniku neka stalno gori; ne sme se gasiti. Neka sveštenik svako jutro naloži drva na oganj, neka na njega složi žrtvu svespalnicu i neka spali salo od žrtava mira. Oganj na žrtveniku mora stalno da gori; ne sme se gasiti. Ovo je zakon za žitnu žrtvu: Aronovi sinovi neka je prinose pred Gospodom ispred žrtvenika. Jedan od njih neka zagrabi šaku brašna i ulja od žitne žrtve i sav tamjan koji je na žitnoj žrtvi, pa neka to spali na žrtveniku kao spomen na ugodan miris Gospodu. Što preostane od žrtve neka pojedu Aron i njegovi sinovi; hlebovi neka se jedu bez kvasca na posvećenom mestu; neka ih jedu u dvorištu Šatora od sastanka. Ne smeju se peći sa kvascem. Deo od paljenih žrtava koje se meni prinose njima sam dao. To je najsvetiji deo, kao što je žrtva za greh i žrtva za prestup. Svaki muškarac od potomaka Aronovih može jesti taj deo od žrtava koje se pale Gospodu. To je večna uredba za sve vaše naraštaje. Ko god ih se dotakne, postaće svet.’“ Gospod je govorio Mojsiju: „Ovo je prinos koji će Aron i njegovi sinovi prinositi Gospodu na dan pomazanja: desetinu efe brašna kao redovnu žitnu žrtvu, polovinu ujutro, a polovinu uveče. Neka se priprema na tiganju sa uljem; neka bude dobro umešena. Žitnu žrtvu donesi izlomljenu na komade, pa je prinesi na ugodan miris Gospodu. Neka je prinese jedan od Aronovih sinova, koji se pomazuje kao njegov naslednik. To je večna uredba. Žrtva neka se Gospodu potpuno spali. Svaka žitna žrtva koju prinosi sveštenik neka se potpuno spali; ne sme se jesti.“ Gospod reče Mojsiju: „Reci Aronu i njegovim sinovima: ’Ovo je zakon za žrtvu za greh: žrtva za greh neka se zakolje pred Gospodom na mestu gde se kolje žrtva svespalnica – presveta je. Sveštenik koji prinosi žrtvu za greh može od nje jesti na svetom mestu, u dvorištu Šatora od sastanka. Što se god dotakne mesa postaće sveto, a ako krv poprska odeću, operi je na svetom mestu. Zemljani lonac u kome se meso kuva mora se nakon toga razbiti, a ako je kuvano u bronzanom loncu, lonac neka se izriba i ispere vodom. Svako muško među sveštenicima sme je jesti – presveta je. Svaka žrtva za greh čija se krv donosi u Šator od sastanka da se izvrši obred otkupljenja na svetom mestu, neka se ne jede, nego neka se spali vatrom.