Knjiga Isusa Navina 5:1-12

Kad su svi amorejski carevi s one strane Jordana na zapadu i svi hananski carevi u primorju, čuli da je Gospod isušio vode Jordana pred Izrailjcima dok nisu prošli, sišlo im je srce u pete, pa su izgubili hrabrost pred Izrailjcima. U to vreme je Gospod rekao Isusu: „Načini sebi kamene noževe i obreži Izrailjce ponovo, po drugi put.“ Isus je načinio sebi kamene noževe i obrezao Izrailjce na Brežuljku obrezaka. A evo zašto ih je Isus obrezao: kad je sav narod izašao iz Egipta, svi muškarci, svi ljudi sposobni za rat, bili su pomrli na putu kroz pustinju kada su napustili Egipat. Naime, sve to ljudstvo koje je izašlo bilo je obrezano, ali svi oni koji su se rodili u pustinji tokom puta, nakon što su izašli iz Egipta, bili su neobrezani. Izrailjci su četrdeset godina išli po pustinji, dok nisu pomrli svi ljudi sposobni za rat, koji su izašli iz Egipta, jer nisu poslušali glas Gospodnji. Zato im se Gospod zakleo da im neće dati da vide zemlju za koju se Gospod zakleo njihovim ocima da će je dati nama – zemlju u kojoj teku mleko i med. Ipak, umesto njih je podigao njihove sinove koje je Isus obrezao; oni su još uvek bili neobrezani, jer nisu bili obrezani na putu. A kad je sav narod bio obrezan, ostali su u taboru sve dok se nisu oporavili. Tada Gospod reče Isusu: „Danas sam uklonio sa vas sramotu egipatsku.“ Zato se to mesto zove „Galgal“, sve do dana današnjeg. Izrailjci su se utaborili u Galgalu. Tu, na Jerihonskim poljanama su proslavili Pashu uveče, četrnaestog dana u mesecu. A sutradan posle Pashe, jeli su od plodova zemlje: beskvasni hleb i prženo zrnevlje žita. Čim su počeli da se hrane plodovima zemlje, mana je prestala da pada. Tako Izrailjci nisu više imali manu; te godine su jeli od uroda hananske zemlje.