Knjiga o Jovu 23:1-12

A Jov je odgovorio ovim rečima: „Još i danas je jetka moja žalopojka i s mukom se borim da ne bih ječao. O, kada bih znao gde ću da ga nađem, došao bih do njegovog mesta! Pred njim bih izložio svoj slučaj, dokazima usta svoja napunio. Da mi je da znam kojim bi mi rečima odgovorio; da mi je da razumem šta bi mi rekao. Da li bi se silom velikom parničio sa mnom? Ne bi, nego bi se zauzeo za me. Onde bi se pravednik sa njim raspravio, moj bi me sudija zauvek izbavio. Gle, odem li napred, njega nema; ni pozadi njega ne opažam. Ne vidim ga ni na levo, tamo gde deluje; ne vidim ga ni na desno, kada se okrene. Ali on zna put kojim idem; pretapa me da čist budem poput zlata. Po njegovoj stopi moj je korak išao, njegovog sam se puta držao i nisam skretao. Zapovest njegovih usana nisam napustio, čuvao sam reči njegove više nego hleb nasušni.