Knjiga o Jovu 19:13-27

Daleko od mene on je odveo braću moju, a moji znanci su mi sada ko potpuni stranci. Mojih rođaka više nema, zaboravili su me poznanici moji. Gosti moga doma i sluškinje moje gledaju me ko tuđinca, za njihove oči ja sam pridošlica. Slugu svoga ja dozivam, alʼ mi se ne javlja, ustima ga svojim preklinjem za pomoć. Žena mi se gadi od zadaha moga, oduran sam i rodbini svojoj. Čak me i dečaci preziru, rugaju mi se kad bih da ustanem. Gade me se svi prijatelji bliski, oni koje sam voleo, sad su protiv mene. Koža mi se slepila za kosti, zubi su mi poispadali. Smilujte mi se! Smilujte mi se, o, prijatelji moji, jer je ruka Božija udarila na me! Pa zašto me poput Boga progonite, mesa moga zar niste siti? O, kada bi se reči moje zapisale! O, kada bi se u knjigu utisnule; gvozdenim perom i olovom zauvek u kamen urezale! Ali ja znam da Otkupitelj moj živi, da će na kraju on stati nad prahom! Neka i pukne ova moja koža, gledaću Boga iz tela svoga; njega ću ja lično gledati, očima svojim, a ne ko tuđinac. A nutrina moja u meni malakše.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Knjiga o Jovu 19:13-27