YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga o Jovu 10

10
1Duši mi se život ogadio!
Nad sobom ću žalopojkom zažaliti,
jadaću se u čemeru duše svoje.
2Bogu ću reći: ’Ne osuđuj me!
Objavi mi za šta me optužuješ
3Zar ti je milo da tlačiš,
da odbaciš delo svojih ruku,
a da se smešiš nad naumom zlikovačkim?
4Zar ti imaš oči čovekove,
pa da vidiš to što ljudi gledaju?
5Jesu li ti dani smrtnikovi dani
i godine tvoje kao vek čoveka;
6pa krivice moje ispituješ
i za grehom mojim tragaš?
7A ti znaš da krivac nisam,
da iz tvoje ruke izbavljenja nema!
8Uobličiše me tvoje ruke, sazdaše me,
a ti me proždireš.
9Seti se, molim te,
da si me ko glinu stvorio,
pa zar ćeš u prašinu da me vratiš?
10Nisi li me ko mleko izlio
i zgrušao poput sira?
11Nisi li me obukao u kožu i meso;
nisi li me izatkao kostima i venama?
12Dao si mi i život i milost,
svojim si staranjem duh mi očuvao.
13Ali, sve ove stvari si sakrio u srcu svome,
i znam da je to bilo u tebi!
14Ako bih i zgrešio, ti bi bdeo nada mnom;
ne bi me pomilovao zbog krivice moje.
15Ako sam bio zlotvor, jao meni!
Ako sam bio pravedan, glavu svoju uzdizao nisam.
Ali ja se davim u sramoti
i svestan sam bede svoje!
16Uzdignem li se, kao lav me loviš
i ponovo na meni veličanstvo svoje pokazuješ.
17Protiv mene nove svedoke dovodiš,
ljutiš se na mene sve više
i vojsku za vojskom protiv mene šalješ.
18Zašto si me izvadio iz majčinog krila?
Da sam barem izdahnuo, da me oko ugledalo nije!
19Bio bih kao da me nikad nije bilo,
od majčinog krila do groba bi me odneli.
20Zar moji dani nisu malobrojni?
Dosta više! Prođi me se,
daj mi da se malo razveselim;
21pre nego odem u zemlju nepovrata,
noći i mraka najgušćeg;
22u zemlju krajnje tame,
dubokog crnila i nereda,
gde je i svetlo kao potpuni mrak.’“

Trenutno izabrano:

Knjiga o Jovu 10: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi