Jovan 6:1-71

Posle ovoga je Isus otišao na drugu stranu Galilejskog jezera (to jest, Tiverijadskog jezera). Sledilo ga je mnogo naroda, jer su posmatrali znake koje je činio na bolesnima. Isus je otišao na jednu goru i seo tamo sa svojim učenicima. Bila je blizu Pasha, judejski praznik. Isus podiže pogled i opazi da pristiže mnogo sveta. Upitao je Filipa: „Gde da kupimo hleba da nahranimo ovoliko sveta?“ Ovo je rekao iskušavajući Filipa, a u stvari je znao šta će učiniti. Filip mu odgovori: „Da kupimo hleba i za dve stotine srebrnjaka ne bi bilo dovoljno da svaki dobije nešto malo!“ Jedan od učenika, Andrija, brat Simona Petra, reče mu: „Tu je jedan momčić koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe. Ipak, to nije dovoljno da se nahrani toliki narod.“ Isus im reče: „Neka narod poseda!“ Bilo je tu dosta trave. Ljudi tako posedaše, njih oko pet hiljada. Onda je Isus uzeo hlebove, zahvalio Bogu, pa ih je dao onima koji su sedeli. Tako je učinio i sa ribama, te je svako jeo koliko je hteo. Kada su se svi nasitili, Isus reče svojim učenicima: „Pokupite preostale komade da ne propadnu.“ Učenici sakupiše dvanaest kotarica preostalog hleba od onih pet ječmenih hlebova koje je narod jeo. Kada su ljudi videli kakav je znak Isus učinio, rekli su: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet!“ Međutim, Isus je znao da oni hoće da ga zacare na silu, pa je zato otišao na jednu goru da bude sam. Kada se spustilo veče, njegovi učenici su sišli do jezera. Ukrcali su se na brodić i uputili se prema Kafarnaumu. Bilo se već smračilo, a Isus nikako da dođe. Počeo je da duva jak vetar i more se uzburkalo. Učenici su veslali nekih dvadeset pet do trideset stadija kada su opazili Isusa kako hoda po moru. Kada se približio čamcu, učenici se uplašiše. Isus im reče: „To sam ja, ne bojte se!“ Tada su hteli da ga ukrcaju u brodić, ali brodić se odjednom našao na mestu prema kom su se uputili. Sutradan su ljudi koji su ostali s druge strane jezera, opazili da je tamo ostao samo jedan brodić. Znali su, naime, da Isus nije ušao u brodić sa svojim učenicima, nego su učenici otišli sami. A iz Tiverijade prispeše drugi brodići, blizu mesta gde je narod jeo hleb za koji je Gospod bio zahvalio Bogu. Kada je, dakle, narod video da tamo nema ni Isusa ni njegovih učenika, ušli su u brodiće i otišli u Kafarnaum da ga traže. Našli su ga s druge strane jezera i rekli mu: „Učitelju, kada si došao ovamo?“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me vi zato što ste videli znake, nego zato što ste jeli hlebove i nasitili se. Ne radite za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život. Takvu hranu će vam dati Sin Čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.“ Oni ga upitaše: „Šta treba da radimo da bismo činili dela koja Bog traži?“ Isus im odgovori: „Ovo je delo koje Bog traži: da verujete u onoga koga je on poslao.“ Oni ga onda upitaše: „Kakav ćeš znak učiniti, da bismo verovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš, dakle, da učiniš? Naši preci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano u Pismu: ’Dade im hleb sa neba da jedu.’“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb. Hleb koji Bog daje jeste onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.“ Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb!“ Isus im reče: „Ja sam hleb života; ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene nikada neće ožedneti. Ali ja sam vam rekao da, iako me vidite, nećete da verujete. Svako koga mi daje Otac dolazi k meni, a onoga koji dolazi k meni neću odbaciti. Jer ja nisam sišao sa neba da činim svoju volju, nego volju Boga koji me je poslao. Ovo je volja Boga koji me je poslao: da ne izgubim nijednoga od onih koje mi je On dao, nego da ih vaskrsnem u Poslednji dan. Volja moga Oca je da ko god me vidi i poveruje u mene, ima večni život, a ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan.“ Na to su Jevreji počeli da gunđaju, zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao sa neba.“ Rekoše: „Zar nije to Isus, Josifov sin? Zar mu ne znamo oca i majku? Kako to sad kaže da je sišao sa neba?“ Isus im reče: „Ne gunđajte među sobom! Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, a ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan. U Prorocima je zapisano: ’Svi će biti od Boga učeni.’ Svako ko sluša Oca i prihvati njegovo učenje, dolazi k meni. Ipak, Oca niko nije video, osim onog koji je došao od Boga; on je video Oca. Zaista, zaista vam kažem: ko veruje u mene, ima večni život. Ja sam hleb života. Vaši preci su jeli manu u pustinji, a ipak su pomrli. Ali hleb koji dolazi sa neba je takav da ko jede od njega ne umire. Ja sam hleb života koji je sišao sa neba. Ko bude jeo od ovog hleba, živeće zauvek. Hleb koji ću ja dati je moje telo koje dajem da bi svet živeo.“ Na ovo Jevreji počeše žestoko da negoduju. Pitali su se: „Kako ovaj može da nam da svoje telo da jedemo?“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijeg i ne pijete krv njegovu, nećete imati života u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv, ima večni život i ja ću ga vaskrsnuti u Poslednji dan. Jer je moje telo istinska hrana i moja krv je istinsko piće. Ko jede moje telo i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu. Kao što je mene poslao živi Otac, te ja živim zbog Oca, tako će i onaj koji mene jede živeti zbog mene. Ovo je taj hleb koji je sišao sa neba. On nije kao onaj što su jeli vaši preci, jer su oni, ipak, pomrli. Ko jede ovaj hleb, živeće zauvek.“ Ovo je Isus izrekao u Kafarnaumu, dok je poučavao u sinagogi. Kad su to čuli, mnogi od njegovih učenika rekoše: „Teško je usvojiti ovo učenje. Ko može da ga prihvati?“ Isus je u sebi znao da njegovi učenici gunđaju zbog njegove besede, te im je rekao: „Zar vas ovo navodi da odustanete? A šta ćete reći kada budete gledali Sina Čovečijeg da se vraća tamo gde je pre bio? Duh Božiji je taj koji daje život. Čovek to ne može. Reči koje sam vam rekao Duh su i život su. Ali, ima među vama onih koji ne veruju.“ Naime, Isus je od početka znao da neki neće verovati u njega i ko će ga izdati. Tada reče: „Zato sam vam rekao: ’Niko ne može doći k meni, ako mu to Otac ne omogući.’“ Tada su ga mnogi učenici napustili i nisu više išli za njim. Zato je Isus upitao Dvanaestoricu: „Da nećete i vi da odete?“ Odgovori mu Simon Petar: „Gospode, kome da odemo? Ti imaš reči večnog života. Mi smo uvereni i znamo da si ti sveti Božiji poslanik.“ Isus im reče: „Nisam li baš ja izabrao vas Dvanaestoricu? A ipak, jedan od vas je đavo.“ Isus je ovo rekao misleći na Judu, sina Simona Iskariota, jer je on bio taj koji će ga izdati, iako je bio jedan od Dvanaestorice.