Jovan 4:5-40

Tako je došao u samarijski grad po imenu Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu. Tamo se nalazio Jakovljev bunar. Isus, umoran od puta, sede na bunar. Bilo je oko podne. Neka žena Samarjanka dođe da zahvati vode. Isus joj reče: „Daj mi, molim te, da pijem.“ (Njegovi učenici su, u međuvremenu, otišli do grada da kupe nešto hrane.) Tada mu Samarjanka reče: „Kako možeš ti, kao Jevrejin, da tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?“ (Jevreji se, inače, ne mešaju sa Samarjanima.) Isus joj odgovori: „Kad bi ti znala kakav dar Bog ima za tebe, i ko je taj što od tebe traži da mu daš da pije, ti bi od njega tražila i on bi ti dao živu vodu.“ Žena mu reče: „Gospode, bunar je dubok, a ti nemaš čime da zahvatiš. Odakle ćeš izvući živu vodu? Zar si ti veći od našeg oca Jakova koji nam je dao ovaj bunar? On sam je pio sa njega, njegovi sinovi i njegova stoka.“ Isus joj odgovori: „Svako ko pije od ove vode, ponovo će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati, taj nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode života i doneti mu večni život.“ Žena mu reče. „Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim više i da ne dolazim više ovamo da zahvatam.“ Isus joj reče: „Idi i pozovi svoga muža, pa se vrati.“ Žena mu reče: „Nemam muža.“ Isus reče: „U pravu si kad kažeš da nemaš muža. Imala si, naime, pet muževa, a onaj sa kojim sada živiš nije ti muž. Dobro si rekla.“ Žena mu reče: „Gospode, vidim da si prorok. Naši preci su se klanjali na ovoj gori, a vi kažete da je Jerusalim mesto gde se treba klanjati.“ Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da će doći čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi, Samarjani, ne znate kome se klanjate. Mi, Jevreji, znamo kome se klanjamo, jer od Jevreja dolazi spasenje. Ali dolazi čas, i već je došao, kada će se pravi klanjaoci klanjati Ocu u Duhu i istini. Otac, naime, hoće ovakve molioce. Bog je Duh, te oni koji mu se klanjaju treba da se klanjaju u Duhu i istini.“ Žena mu reče: „Znam da će doći Mesija, koga zovu Hristos. Kad on dođe, sve će nam objaviti.“ Isus joj reče: „To sam ja, koji govorim s tobom.“ Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“ Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima: „Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“ Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu. U međuvremenu, njegovi učenici mu rekoše: „Učitelju, pojedi nešto!“ Isus im reče: „Ja imam jedno jelo da jedem, koje vi ne poznajete.“ Njegovi učenici počeše da se pitaju među sobom: „Da mu neko nije doneo da jede?“ Isus im reče. „Moje jelo je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo. Zar ne kažete: ’Još četiri meseca, pa dolazi žetva?’ A ja vam, evo, kažem: osmotrite polja – žito je već dozrelo za žetvu! Žetelac već prima platu i žanje urod za večni život. Tako se i sejač i žetelac raduju zajedno. Ovako se ispunjuje izreka: ’jedan seje, drugi žanje.’ Ja sam vas poslao da žanjete ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ubirete plod njihovog truda.“ Mnogi Samarjani iz tog grada su poverovali u Isusa zbog reči koje je ona žena rekla: „On mi je rekao sve što sam učinila.“ Samarjani su onda došli k njemu i molili ga da ostane sa njima. Tako je ostao tamo dva dana