Jovan 4:17-30

Žena mu reče: „Nemam muža.“ Isus reče: „U pravu si kad kažeš da nemaš muža. Imala si, naime, pet muževa, a onaj sa kojim sada živiš nije ti muž. Dobro si rekla.“ Žena mu reče: „Gospode, vidim da si prorok. Naši preci su se klanjali na ovoj gori, a vi kažete da je Jerusalim mesto gde se treba klanjati.“ Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da će doći čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi, Samarjani, ne znate kome se klanjate. Mi, Jevreji, znamo kome se klanjamo, jer od Jevreja dolazi spasenje. Ali dolazi čas, i već je došao, kada će se pravi klanjaoci klanjati Ocu u Duhu i istini. Otac, naime, hoće ovakve molioce. Bog je Duh, te oni koji mu se klanjaju treba da se klanjaju u Duhu i istini.“ Žena mu reče: „Znam da će doći Mesija, koga zovu Hristos. Kad on dođe, sve će nam objaviti.“ Isus joj reče: „To sam ja, koji govorim s tobom.“ Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“ Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima: „Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“ Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu.