Jovan 20:1-17

U nedelju, pre svitanja, dođe Marija Magdalena na grob i primeti da je kamen sa groba otkotrljan. Stoga otrči i dođe k Simonu Petru i drugom učeniku, Isusovom miljeniku, pa im reče: „Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga sklonili!“ Petar i drugi učenik su tada izašli i došli na grob. Obojica su trčala, ali je onaj drugi učenik bio brži od Petra, te je prvi došao na grob. Zavirio je unutra i opazio položene zavoje, ali nije ušao u grob. Zatim je i Simon Petar došao za njim. Ušao je u grob i video položene zavoje i ubrus koji je bio na Isusovoj glavi. Ubrus nije bio sa zavojima, nego je bio složen na jednom mestu. Zatim je ušao i drugi učenik koji je prvi došao na grob. Video je i poverovao. Oni tada još nisu znali da u Pismu piše da Isus treba da vaskrsne iz mrtvih. Tada su se učenici vratili kući. A Marija je stajala ispred groba i plakala. Sva u suzama, zavirila je u grob i ugledala dva anđela u beloj odeći kako sede na mestu gde je počivalo Isusovo telo. Jedan kod mesta gde je bila Isusova glava, a drugi kod mesta gde su mu bile noge. Anđeli je upitaše: „Ženo, zašto plačeš?“ Ona im odgovori: „Uzeli su mog Gospoda, a ja ne znam gde su ga sklonili.“ Rekavši ovo, okrenula se natrag i videla Isusa kako stoji, ali nije znala da je to bio Isus. Isus joj reče: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?“ Misleći da je to vrtlar, Marija reče: „Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga položio i ja ću ga odneti.“ Isus joj reče: „Marija!“ Ona se okrenu i reče na jevrejskom: „ Ravuni !“ (što znači: „Učitelju!“) Isus joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam uzašao svome Ocu. Nego, idi mojoj braći i reci im: ’Uzlazim svome Ocu i vašem Ocu, svome Bogu i vašem Bogu!’“