Kada je Pilat čuo te reči, izveo je Isusa i seo na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos (jevrejski: Gavata ). To je bio dan Pripreme uoči praznika Pashe, negde oko podne.
Pilat reče Jevrejima: „Evo vašeg Cara!“
Jevreji povikaše: „Smakni ga! Smakni! Razapni ga!“
Pilat im reče: „Zar da vašeg Cara razapnem?“
Vodeći sveštenici odgovoriše: „Mi nemamo drugog cara osim rimskog cara.“ Tada im je Pilat predao Isusa da ga razapnu.
Vojnici su tada preuzeli Isusa. Noseći svoj krst, došao je na mesto koje se zove „Mesto lobanje“ (jevrejski: Golgota ). Tu su ga razapeli na krst, a sa njim drugu dvojicu, njemu s obe strane, tako da je Isus bio u sredini.
Pilat je napisao natpis i dao da se postavi na krst. Na njemu je bilo napisano: „ISUS NAZAREćANIN, CAR JUDEJSKI“. Ovaj natpis su mnogi Jevreji pročitali, jer je mesto gde je Isus bio razapet bilo blizu grada. Natpis je bio napisan na jevrejskom, latinskom i grčkom. Tada su judejski vodeći sveštenici rekli Pilatu: „Nemoj da napišeš: ’Car judejski’, nego: ’Taj je za sebe tvrdio: „Ja sam Car judejski.“’“
Pilat odgovori: „Napisao sam što sam napisao.“ Kada su vojnici razapeli Isusa, uzeli su njegovu odeću i podelili je među sobom na četiri dela, svakom po deo. Uzeli su i donju haljinu, koja nije bila šivena, nego sva izatkana.
Zato su rekli jedan drugom: „Bolje da je ne cepamo, nego da bacamo kocku za nju, pa ko dobije.“
To se dogodilo da bi se ispunilo što je napisano u Pismu:
„Moje haljine podeliše među sobom,
kocku baciše za moju odeću.“
Vojnici tako i učine.
Kod krsta su stajale Isusova majka, sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalena. Kada je Isus spazio majku i kraj nje učenika koji mu je bio miljenik, rekao je majci: „Ženo, evo ti sina.“ Zatim je rekao učeniku: „Evo ti majke.“ Od tog časa ju je učenik uzeo u svoju porodicu.
Nakon ovoga, Isus je znao da se sve svršilo. A da bi se Pismo sasvim ispunilo, rekao je: „Žedan sam.“ Tu, u blizini, stajala je posuda puna kiselog vina. Tada su na štap isopa natakli sunđer natopljen kiselim vinom i prineli ga njegovim ustima.
Kada je Isus okusio vino, rekao je: „Svršeno je.“ Glava mu tada klonu i on izdahnu.
Pošto je taj dan bio Priprema, judejske vođe zamole Pilata da se razapetima slome noge, da njihova tela ne bi ostala na krstu preko subote. Naime, te subote je bio veliki praznik. Vojnici su tada došli do prvog razapetog i slomili mu noge, a potom su i drugom razapetom slomili noge. Kada su došli do Isusa i videli da je već mrtav, nisu mu slomili noge. Umesto toga, jedan vojnik mu je kopljem probo rebra. Otuda je odmah potekla krv i voda. To svedoči onaj koji je to video i njegovo svedočenje je istinito. On zna da govori istinu i svedoči da biste vi poverovali. Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je zapisano u Pismu: „Kost se njegova neće polomiti.“ Pismo opet kaže: „Gledaće onoga koga su proboli.“
Posle toga je Josif iz Arimateje zatražio od Pilata da odnese Isusovo telo. Josif je bio Isusov učenik, ali ne javno, jer se plašio judejskih vlasti. Tada je Josif došao, i sa Pilatovim odobrenjem, odneo Isusovo telo. Sa njim je došao i Nikodim, onaj koji je jednom po noći došao Isusu. Sa sobom je poneo oko trideset kilograma mirisnog bilja, smese izmirne i aloje. Tako oni uzmu Isusovo telo i obaviju ga platnom sa mirisnim biljem, po judejskom običaju sahranjivanja. A blizu mesta gde je Isus bio razapet, bio je jedan vrt. U tom vrtu se nalazila jedna nova grobnica u kojoj niko nije bio sahranjen. Pošto je bio judejski dan Pripreme, i pošto je ono mesto bilo blizu, položili su Isusovo telo u taj grob.