Jovan 12:20-50

Bili su tu i neki Grci koji su došli u Jerusalim da se na praznik poklone Bogu. Oni su prišli Filipu iz Vitsaide u Galileji i zamolili ga: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.“ Filip je otišao i rekao to Andriji. Onda su zajedno otišli k Isusu i rekli mu to. Isus im odgovori. „Došao je čas da se Sin Čovečiji proslavi. Zaista, zaista vam kažem: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ono ne može doneti rod, nego ostaje sâmo. A ako umre, onda donosi mnogo roda. Ko god voli svoj život, izgubiće ga. A ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za večni život. Ko hoće da mi služi, neka me sledi. Gde sam ja, tamo će biti i moj sluga. Ko hoće da mi služi, imaće čast kod moga Oca. Sada mi je duša uznemirena. Šta da kažem? Da kažem: ’Oče, izbavi me od časa stradanja’? Pa zbog tog časa sam i došao! Oče, proslavi svoje ime!“ Tada se začuje glas sa neba: „Proslavio sam i opet ću proslaviti!“ Narod koji je tu stajao, kada je to čuo, reče: „Zagrmelo je nešto!“ Drugi rekoše: „To mu je anđeo govorio!“ Isus reče: „Ovaj glas se nije čuo zbog mene, nego zbog vas. Sada je vreme da se sudi ovom svetu. Sada će vladar ovog sveta biti zbačen. A kad ja budem podignut sa zemlje, sve ljude ću privući k sebi.“ Isus je, rekavši ovo, pokazao kakva ga smrt čeka. Tada mu narod odgovori: „Iz Zakona smo čuli da će Hristos živeti doveka. Kako ti, onda, kažeš da će Sin Čovečiji biti podignut? Ko je taj Sin Čovečiji?“ Isus im odgovori: „Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas tama ne obuzme. Ko hoda po tami, ne zna kuda ide. Verujte u svetlost dok je imate, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus je otišao i sakrio se od njih. Iako je Isus učinio tolike znake pred njima, oni nisu verovali u njega. Tako se ispunilo ono što je rekao prorok Isaija: „Gospode, ko je poverovao našoj poruci, i mišica Gospodnja kome se otkrila?“ Zbog ovog nisu mogli da veruju, jer Isaija ponovo kaže: „Bog im je oči oslepeo i srca im otvrdnuo; da očima ne vide i da srcem ne shvate, da se ne obrate da ih ja iscelim.“ Isaija je ovo rekao, jer je video Isusovu slavu, te je govorio o njemu. Čak su i mnogi sveštenici verovali u njega, ali nisu smeli da se javno izjasne zbog fariseja, da ne bi bili isključeni iz sinagoge. Naime, više su voleli ljudsku slavu nego Božiju slavu. Isus povika: „Svako ko veruje u mene, ne veruje samo u mene, nego i u onoga koji me je poslao. Ko mene vidi, vidi onoga koji me je poslao. Ja sam svetlost koja je došla na svet, da svako ko veruje u mene ne ostane u tami. Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan. Ja nisam govorio što je meni po volji. Sam Otac me je poslao i zapovedio mi šta da kažem i šta da govorim. A ovo znam: u njegovoj zapovesti jeste večni život. Ja govorim samo ono što mi je Otac rekao da govorim.“