Jovan 12:1-50

Šest dana pre Pashe, Isus je otišao u Vitaniju, mesto gde je živeo Lazar koga je Isus bio podigao iz mrtvih. Tamo su mu pripremili večeru. Marta je posluživala, a Lazar je bio jedan od onih koji su sa Isusom bili za stolom. Zatim je Marija uzela oko pola litra pravog, skupocenog, mirisnog ulja od narda, izlila ga na Isusove noge i obrisala ih svojom kosom. Miris nardovog ulja ispunio je celu kuću. Jedan od Isusovih učenika, Juda Iskariot, koji je trebalo da ga izda, reče: „Zašto se to mirisno ulje nije prodalo za tri stotine srebrnjaka i dalo se siromasima?“ Ovo nije rekao zato što je brinuo za siromahe, nego zato što je bio lopov. On je nosio vreću sa zajedničkim novcem i koristio ga za sebe. Tada Isus reče: „Ostavi je! Neka učini to za dan mog pogreba. Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek.“ Jevreji su saznali da je Isus tamo, pa su u velikom broju došli, ne samo zbog Isusa, nego i da vide Lazara, koga je Isus bio podigao iz mrtvih. Tada su vodeći sveštenici naumili da ubiju i Lazara, jer su ih zbog njega mnogi Jevreji odbacivali i verovali u Isusa. Sledećeg dana je mnogo naroda došlo na praznik, jer su čuli da Isus dolazi u Jerusalim. Uzeli su grane od palmi i izašli mu u susret, kličući: „Osana! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Neka je blagosloven Car izrailjski!“ Isus je našao jedno magare i uzjahao ga, kao što je u Svetom pismu napisano: „Ne boj se, ćerko sionska! Evo, dolazi ti Car tvoj jašući na magaretu.“ Isusovi učenici nisu tada razumeli ovo, ali kada se Isus uzneo u slavu, setili su se da je u Svetom pismu napisano o njemu upravo ono što su tom prilikom učinili za njega. Narod koji je bio s Isusom kada je pozvao Lazara iz groba i podigao ga iz mrtvih, prenosio je ovu vest. Zato mu je toliki narod izašao u susret. Pročulo se, naime, da je Isus učinio taj znak. A fariseji su govorili jedan drugom: „Vidite da ništa ne vredi! Evo, sav svet je otišao za njim!“ Bili su tu i neki Grci koji su došli u Jerusalim da se na praznik poklone Bogu. Oni su prišli Filipu iz Vitsaide u Galileji i zamolili ga: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.“ Filip je otišao i rekao to Andriji. Onda su zajedno otišli k Isusu i rekli mu to. Isus im odgovori. „Došao je čas da se Sin Čovečiji proslavi. Zaista, zaista vam kažem: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ono ne može doneti rod, nego ostaje sâmo. A ako umre, onda donosi mnogo roda. Ko god voli svoj život, izgubiće ga. A ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za večni život. Ko hoće da mi služi, neka me sledi. Gde sam ja, tamo će biti i moj sluga. Ko hoće da mi služi, imaće čast kod moga Oca. Sada mi je duša uznemirena. Šta da kažem? Da kažem: ’Oče, izbavi me od časa stradanja’? Pa zbog tog časa sam i došao! Oče, proslavi svoje ime!“ Tada se začuje glas sa neba: „Proslavio sam i opet ću proslaviti!“ Narod koji je tu stajao, kada je to čuo, reče: „Zagrmelo je nešto!“ Drugi rekoše: „To mu je anđeo govorio!“ Isus reče: „Ovaj glas se nije čuo zbog mene, nego zbog vas. Sada je vreme da se sudi ovom svetu. Sada će vladar ovog sveta biti zbačen. A kad ja budem podignut sa zemlje, sve ljude ću privući k sebi.“ Isus je, rekavši ovo, pokazao kakva ga smrt čeka. Tada mu narod odgovori: „Iz Zakona smo čuli da će Hristos živeti doveka. Kako ti, onda, kažeš da će Sin Čovečiji biti podignut? Ko je taj Sin Čovečiji?“ Isus im odgovori: „Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas tama ne obuzme. Ko hoda po tami, ne zna kuda ide. Verujte u svetlost dok je imate, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus je otišao i sakrio se od njih. Iako je Isus učinio tolike znake pred njima, oni nisu verovali u njega. Tako se ispunilo ono što je rekao prorok Isaija: „Gospode, ko je poverovao našoj poruci, i mišica Gospodnja kome se otkrila?“ Zbog ovog nisu mogli da veruju, jer Isaija ponovo kaže: „Bog im je oči oslepeo i srca im otvrdnuo; da očima ne vide i da srcem ne shvate, da se ne obrate da ih ja iscelim.“ Isaija je ovo rekao, jer je video Isusovu slavu, te je govorio o njemu. Čak su i mnogi sveštenici verovali u njega, ali nisu smeli da se javno izjasne zbog fariseja, da ne bi bili isključeni iz sinagoge. Naime, više su voleli ljudsku slavu nego Božiju slavu. Isus povika: „Svako ko veruje u mene, ne veruje samo u mene, nego i u onoga koji me je poslao. Ko mene vidi, vidi onoga koji me je poslao. Ja sam svetlost koja je došla na svet, da svako ko veruje u mene ne ostane u tami. Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan. Ja nisam govorio što je meni po volji. Sam Otac me je poslao i zapovedio mi šta da kažem i šta da govorim. A ovo znam: u njegovoj zapovesti jeste večni život. Ja govorim samo ono što mi je Otac rekao da govorim.“