Jovan 12:1-26

Šest dana pre Pashe, Isus je otišao u Vitaniju, mesto gde je živeo Lazar koga je Isus bio podigao iz mrtvih. Tamo su mu pripremili večeru. Marta je posluživala, a Lazar je bio jedan od onih koji su sa Isusom bili za stolom. Zatim je Marija uzela oko pola litra pravog, skupocenog, mirisnog ulja od narda, izlila ga na Isusove noge i obrisala ih svojom kosom. Miris nardovog ulja ispunio je celu kuću. Jedan od Isusovih učenika, Juda Iskariot, koji je trebalo da ga izda, reče: „Zašto se to mirisno ulje nije prodalo za tri stotine srebrnjaka i dalo se siromasima?“ Ovo nije rekao zato što je brinuo za siromahe, nego zato što je bio lopov. On je nosio vreću sa zajedničkim novcem i koristio ga za sebe. Tada Isus reče: „Ostavi je! Neka učini to za dan mog pogreba. Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete imati uvek.“ Jevreji su saznali da je Isus tamo, pa su u velikom broju došli, ne samo zbog Isusa, nego i da vide Lazara, koga je Isus bio podigao iz mrtvih. Tada su vodeći sveštenici naumili da ubiju i Lazara, jer su ih zbog njega mnogi Jevreji odbacivali i verovali u Isusa. Sledećeg dana je mnogo naroda došlo na praznik, jer su čuli da Isus dolazi u Jerusalim. Uzeli su grane od palmi i izašli mu u susret, kličući: „Osana! Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Neka je blagosloven Car izrailjski!“ Isus je našao jedno magare i uzjahao ga, kao što je u Svetom pismu napisano: „Ne boj se, ćerko sionska! Evo, dolazi ti Car tvoj jašući na magaretu.“ Isusovi učenici nisu tada razumeli ovo, ali kada se Isus uzneo u slavu, setili su se da je u Svetom pismu napisano o njemu upravo ono što su tom prilikom učinili za njega. Narod koji je bio s Isusom kada je pozvao Lazara iz groba i podigao ga iz mrtvih, prenosio je ovu vest. Zato mu je toliki narod izašao u susret. Pročulo se, naime, da je Isus učinio taj znak. A fariseji su govorili jedan drugom: „Vidite da ništa ne vredi! Evo, sav svet je otišao za njim!“ Bili su tu i neki Grci koji su došli u Jerusalim da se na praznik poklone Bogu. Oni su prišli Filipu iz Vitsaide u Galileji i zamolili ga: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.“ Filip je otišao i rekao to Andriji. Onda su zajedno otišli k Isusu i rekli mu to. Isus im odgovori. „Došao je čas da se Sin Čovečiji proslavi. Zaista, zaista vam kažem: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ono ne može doneti rod, nego ostaje sâmo. A ako umre, onda donosi mnogo roda. Ko god voli svoj život, izgubiće ga. A ko mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvaće ga za večni život. Ko hoće da mi služi, neka me sledi. Gde sam ja, tamo će biti i moj sluga. Ko hoće da mi služi, imaće čast kod moga Oca.