Jovan 11:1-44

Jednom se Lazar iz mesta Vitanija razboleo. U tom mestu su živele i njegove sestre, Marija i Marta. Marija je bila ona žena koja je izlila mirisno ulje na Gospodove noge i obrisala ih svojom kosom. Lazar, koji je oboleo, bio je njen brat. One su Isusu poslale poruku: „Gospode, bolestan je onaj koga ti voliš.“ Čuvši ovo, Isus je rekao: „Ova se bolest neće završiti smrću. To je radi Božije slave, da se kroz nju proslavi Sin Božiji.“ Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. Ipak, kada je čuo da je Lazar bolestan, ostao je u tom mestu još dva dana. Onda je rekao svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju!“ Učenici rekoše: „Učitelju, još nedavno su Jevreji hteli da te kamenuju, a ti opet hoćeš da ideš onamo?“ Isus odgovori: „Nema li dan dvanaest časova? Ko hoda danju, taj se ne spotiče, jer vidi svetlost koja obasjava svet. Ko hoda noću, taj se spotiče, jer nema svetlosti u njemu.“ Rekavši ovo, Isus je dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali ja ću otići da ga probudim.“ Učenici rekoše na to: „Gospode, ako je zaspao, oporaviće se.“ U stvari, Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da on govori o običnom snu. Onda im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro, i zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste vi mogli da verujete. Ali, hajdemo k njemu!“ Toma, zvani „Blizanac“, reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da umremo sa njim!“ Kad je Isus došao tamo, saznao je da je Lazar već četiri dana u grobu. Pošto je Vitanija bila oko petnaest stadija udaljena od Jerusalima, mnogi Jevreji su došli k Marti i Mariji da ih uteše za bratom. Kada je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, dok je Marija ostala kući. Marta reče Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro. Ipak, sada znam da će ti Bog dati što god zatražiš od njega.“ Isus joj reče: „Vaskrsnuće tvoj brat.“ Marta mu odgovori: „Znam da će vaskrsnuti u Poslednji dan.“ Isus joj odgovori: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre. I ko god živi i veruje u mene, neće doveka umreti. Veruješ li u to?“ Ona odgovori: „Da, Gospode, verujem da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.“ Rekavši ovo, otišla je, pozvala u stranu svoju sestru Mariju i rekla joj: „Učitelj je ovde i zove te.“ Kada je Marija to čula, brzo je ustala i otišla k njemu. Isus još nije bio ušao u selo, nego je ostao na mestu na kome ga je Marta susrela. A Jevreji koji su bili sa Marijom u kući i tešili je, kada su videli da je u žurbi ustala i izašla, pođu za njom, misleći da ide na grob da plače. Marija je onda došla do mesta gde je bio Isus. Kada ga je videla, pala je ničice pred njega i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro!“ Videvši Mariju i Jevreje koji su došli za njom kako plaču, Isus se silno potrese i uzbudi. Onda ih je upitao: „Gde ste ga položili?“ Oni mu rekoše: „Gospode, dođi da vidiš.“ Isusu navreše suze. Jevreji rekoše: „Eto, koliko ga je voleo!“ Ali neki od njih rekoše: „Zar on, koji je vratio vid slepome, nije mogao da učini da Lazar ne umre?“ Tada je Isus, iznova potresen, otišao na grob. To je bila pećina na čijem ulazu je bio navaljen kamen. Isus reče: „Odgurnite taj kamen!“ Reče mu Marta, pokojnikova sestra: „Gospode, već zaudara, jer je već četvrti dan u grobu!“ Isus joj na to reče: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božiju ako veruješ?“ Odgurnuli su kamen. Isus je onda podigao pogled gore i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio. Ja znam da me ti uvek uslišavaš, ali to sam rekao zbog ovog naroda ovde, da bi poverovali da si me poslao.“ Nakon što je ovo rekao, Isus snažno povika: „Lazare, izađi napolje!“ Mrtvac izađe. Ruke i noge su mu bile uvijene u pogrebne povoje, a lice obmotano ubrusom. Isus im reče: „Razmotajte ga i pustite da ide!“