Jovan 10:14-30

Ja sam dobri Pastir i poznajem svoje ovce, a moje ovce poznaju mene. Tako i Otac poznaje mene i ja Oca. Ja polažem svoj život za ovce. Ipak, imam i druge ovce koje nisu iz ovog tora. I njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas. Onda će biti jedno stado sa jednim Pastirem. Moj Otac me voli, zato što hoću da položim svoj život. Ja ga dajem da bih ga ponovo uzeo. Niko ga ne uzima od mene; ja ga sam polažem. Imam vlast da ga položim kao i da ga ponovo uzmem. Ovu zapovest sam primio od svoga Oca.“ Zbog ovih reči je ponovo nastala podela među Jevrejima. Mnogi rekoše: „U njemu je zli duh, pa bunca. Što ga slušate?“ Drugi rekoše: „To nisu reči opsednutog zlim duhom. Zar zli duh može da vrati vid slepome?“ U Jerusalimu se tada slavio praznik Posvećenja hrama. Bila je zima. Isus je hodao u hramu Solomonovim tremom. Tada ga okružiše Jevreji i rekoše mu: „Dokle ćeš nas držati u neizvesnosti? Reci nam otvoreno ako si ti Hristos!“ Isus im odgovori: „Ja sam vam rekao, ali vi ne verujete. Dela koja činim u ime svoga Oca govore mi u prilog. Vi, ipak, ne verujete, jer ne pripadate mojim ovcama. Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem večni život, te neće nikada propasti, niti će ih iko oteti iz moje ruke. Otac moj, koji mi ih je dao, veći je od svega i niko ne može da ih otme iz ruke moga Oca. Ja i Otac jedno smo.“