Knjiga proroka Jeremije 31:1-22

„U one dane – govori Gospod – biću Bog svim rodovima Izrailjevim, a oni će biti moj narod.“ Ovako kaže Gospod: „Narod koji je preživeo mač našao je naklonost u pustinji, kada je Izrailj otišao da nađe svoj počinak.“ Gospod mi se izdaleka objavio: „Ja te volim ljubavlju večnom i zato te milošću privlačim! Opet ću te sazidati, obnovljena bićeš, o, device izrailjska. Dairama ćeš se opet okititi, igraćeš u kolu s radosnima! Opet ćeš da sadiš vinograde na brdima Samarije. A oni koji sade, ti će i da jedu. Jer dolazi dan kada će zvati stražari po Jefremovom gorju: ’Ustanite! Idemo Gospodu, našem Bogu na Sion!’“ Ovako kaže Gospod: „Radosno kličite zbog Jakova! Podvriskujte kličući zbog glave naroda! Objavljujte, proslavljajte i govorite: ’O, Gospode, spasi svoj narod, ostatak Izrailjev!’ Evo, dovodim ih iz severne zemlje, okupljam ih iz najdaljih zemljinih krajeva. I među njima će biti slepi i hromi, trudnica i porodilja. Baš veliki zbor će se vratiti ovamo. Doći će s preklinjanjima, dovešću ih dok budu vapili. Vodiću ih na nabujale potoke, na puteve ravne na kojima se neće spotaknuti. Jer ja sam Izrailju otac i Jefrem je moj prvenac.“ „Narodi, čujte reč Gospodnju, javite po dalekim ostrvima i recite: ’Onaj koji je raštrkao Izrailj, taj će ga i sakupiti i čuvaće ih kao pastir svoje stado.’ Jer, Gospod je otkupio Jakova, iskupio ga je iz ruku jačega od njega. A oni će doći na brdo Sion kličući radosno. Likovaće zbog dobra Gospodnjeg, zbog žita i vina, zbog ulja, jaganjaca i teladi. Život će im biti kao vrt zaliven i više nikad neće malaksati. Devojka će se u kolu radovati zajedno sa mladićima i starcima. Preokrenuću njihovu žalost u radost. Utešiću ih i obradovati ih nakon tuge njihove. Nasitiću izobiljem duše sveštenika a i moj će narod sit biti od dobara mojih – govori Gospod.“ Ovako kaže Gospod: „U Rami se glas čuje, jecaj i lelek glasni: to Rahilja za decom svojom nariče, i neće da se uteši, jer njih više nema.“ Ovako kaže Gospod: „Grlo stegni da ne plače, ne daj oku da zasuzi! Jer, evo nagrade za delo tvoje – govori Gospod – vratiće se oni iz zemlje neprijatelja. Za tvoje sutra postoji nada – govori Gospod – vratiće se deca u svoj zavičaj. Jesam, čuo sam Jefrema što nad sobom žali: ’Kaznio si me i bio sam kažnjen kao tele neukroćeno. Povrati me da mogu da se vratim, jer si ti, Gospode, Bog moj! I kad sam ti se vratio, pokajao sam se; i kad sam poučen bio, tukao sam se u bedra. Sramota me je i ponižen sam jer nosim ruglo svoje mladosti.’ Nije li Jefrem moj dragi sin i dete najmilije? Iako sam često govorio protiv njega, stalno mislim o njemu. Zato mi je za njim ustreptala utroba i stvarno ću da mu se smilujem – govori Gospod. Postavi sebi putokaze. Stavi sebi znakove i srce usmeri na put, na stazu kojom si išla. Pa se vrati, o, device izrailjska, vrati se ovim svojim gradovima! Dokle ćeš da tumaraš, o, ćerko odmetnička?! Jer Gospod je stvorio na zemlji nešto novo, kao kad bi žena pristupila muškarcu.“