Izrailjci zavapiše Gospodu i on im podiže izbavitelja, Aoda, sina Gire, Venijaminovca, levaka. Izrailjci pošalju po njemu danak Eglonu, caru moavskom. Aod načini sebi dvosekli bodež, lakat dužine, pripaše ga uz desni bok pod svoj ogrtač, i donese danak Eglonu, caru moavskom. A Eglon je bio veoma debeo čovek. Kad je predao danak, Aod je otpremio ljude koji su nosili danak, a on sam se vratio od kipova što su kod Galgala. Rekao je: „Imam za tebe tajnu poruku, o, care.“
Car reče: „Tiše!“ Svi se dvorani koji su bili s njim povukoše.
Kad je Aod došao pred njega, Eglon je sedeo sam u gornjoj, hladovitoj sobi. Aod reče: „Imam poruku od Boga za tebe.“ Eglon na to ustade sa stolice. Tada Aod posegnu levom rukom i poteže bodež s desnog boka, pa ga zari u Eglonov stomak. Drška uđe u salo zajedno sa sečivom, a salo se sklopi nad drškom. Aod nije izvukao bodež iz sala, tako da je nečist izlazila iz stomaka. Aod izađe kroz trem, zatvori za sobom vrata gornje sobe i zaključa ih.
Kad je otišao, došle su Eglonove sluge. Videvši da su vrata gornje sobe zaključana, rekli su: „On je jamačno u hladovitoj sobi radi nužde.“ Dugo su čekali, a onda su se zabrinuli videvši da ne otvara vrata. Otvore oni vrata, a ono, njihov gospodar leži mrtav na zemlji.
Dok su oni bili u nedoumici, Aod je pobegao; prošao je kipove i pobegao u Seirat. Čim je došao, zatrubio je u rog na Jefremovoj gori. Izrailjci siđu s gore, s njim na čelu.
Aod im reče: „Krenite za mnom, jer vam je Gospod predao u ruke vaše neprijatelje, Moavce!“ Oni krenu za njim i zauzmu gazove na Jordanu kod Moava. Nikoga nisu puštali da pređe. Tom prilikom su pobili oko deset hiljada Moavaca, sve srčanih i hrabrih ljudi. Nijedan od njih nije umakao. Tog dana je Moav potpao pod vlast Izrailja, i zemlja je bila mirna osamdeset godina.