Knjiga o sudijama 16:25-31

Kad im se srce ispunilo radošću, povikali su: „Pozovite Samsona da nas zabavlja!“ Doveli su Samsona iz tamnice, te je ovaj igrao pred njima. Onda su ga postavili između stubova. Samson reče momku koji ga je vodio za ruku: „Ostavi me tamo gde mogu da opipam stubove na kojima građevina počiva, da se naslonim na njih.“ A zgrada je bila puna muškaraca i žena. Tamo su bili i svi filistejski knezovi. Samo je na krovu bilo oko tri hiljade muškaraca i žena koji su gledali kako Samson igra. Samson zazva Gospoda i reče: „Gospode Bože, seti me se i daj mi snagu još samo ovaj put, o, Bože, da se odjednom osvetim Filistejcima za svoje oči!“ Samson napipa dva srednja stuba na kojima je zgrada počivala, opre se o njih, desnicom o jedan, a levicom o drugi, i reče: „Neka umrem s Filistejcima!“ Zatim ih je svom snagom gurnuo, te se zgrada srušila na knezove i na narod koji je bio u njoj. Onih koje je pobio umirući, bilo je više nego onih koje je pobio za života. Tada su došla njegova braća i sav dom oca njegovog, uzela ga i odnela gore. Sahranili su ga između Saraje i Estaola u grobu njegovog oca, Manoja. On je sudio Izrailju dvadeset godina.