Knjiga o sudijama 15:1-20

Posle nekog vremena, u vreme žetve pšenice, Samson dođe da poseti svoju ženu noseći joj jare. Rekao je: „Hoću da uđem k svojoj ženi u sobu.“ Ali njen otac mu nije dao da uđe. Njen otac mu reče: „Bio sam uveren da je mrziš, pa sam je dao jednom od tvojih pratilaca. Nije li njena mlađa sestra lepša od nje? Uzmi nju umesto one.“ Samson im reče: „Ovaj put neću biti kriv Filistejcima kad im učinim neko zlo.“ Samson ode, uhvati tri stotine lisica, okrene ih repom prema repu i sveže im po jednu baklju između dva repa. Onda zapali baklje i pusti lisice među filistejsku letinu. Tako je spalio požnjevenu i nepožnjevenu letinu, vinograde i maslinike. Filistejci su se pitali: „Ko je ovo učinio?“ Rekli su im: „To je bio Samson, zet jednog Timnjanina, zato što je ovaj uzeo njegovu ženu i dao je jednom od njegovih pratilaca.“ Tada se Filistejci dignu i spale i nju i njenog oca. Samson im je na to rekao: „Kad ste to uradili, neću se smiriti dok vam se ne osvetim.“ Istukao ih je uzduž i popreko nanevši im veliki poraz. Onda je otišao, nastanio se u pećinu Etamske stene. Ali Filistejci se dignu i utabore se u Judi. Bili su se raširili do Lehije. Judejci im rekoše: „Zašto ste se ustali protiv nas?“ Oni im odgovoriše: „Ustali smo da svežemo Samsona i učinimo mu kako je on učinio nama.“ Tada je tri hiljade ljudi iz Judinog plemena otišlo do ruba Etamske pećine i reklo Samsonu: „Zar ti nije poznato da Filistejci vladaju nad nama? Šta si nam to učinio?“ On im odgovori: „Kako su oni meni učinili, tako sam ja učinio njima.“ Oni mu rekoše: „Došli smo da te svežemo i predamo Filistejcima u ruke.“ Samson im reče: „Zakunite mi se da me vi sami nećete ubiti!“ „Nećemo – rekoše mu – samo ćemo te svezati i predati u njihove ruke, ali te nećemo ubiti.“ Zatim su ga svezali sa dva nova konopca i odveli iz pećine. Kad je došao do Lehije, Filistejci krenuše na njega kličući od radosti. Tada ga Duh Gospodnji obuze, i konopci oko njegovih ramena postadoše kao laneni konci spaljeni vatrom, te sveze spadoše sa njegovih ruku. Tu je našao svežu magareću čeljust, dohvatio je i njome pobio hiljadu ljudi. Samson reče: „Magarećom čeljusti gomilu sam na gomilu naslagao; magarećom čeljusti pobio sam hiljadu.“ Kad je to izrekao, bacio je čeljust iz svoje ruke i nazvao ono mesto „Ramat-Lehija“. Kako je bio veoma žedan, zavapio je ka Gospodu i rekao: „Gospode, ti si izvojevao ovo veliko izbavljenje rukom svoga sluge. Zar sad da umrem od žeđi i padnem u ruke neobrezanima?“ Gospod probi šupljinu što je kod Lehije i odatle izbi voda. Samson se napio, povratio snagu i oporavio se. Zato je to mesto nazvao En-Akore , a ono je do danas u Lehiji. On je bio sudija u Izrailju za vreme filistejske vladavine dvadeset godina.