Knjiga o sudijama 13:1-25

Ali Izrailjci nastaviše da čine što je zlo u Gospodnjim očima. Zato ih je Gospod predao u ruke Filistejcima za četrdeset godina. A bio je jedan čovek iz Saraje, iz Danovog plemena, po imenu Manoje. Njegova žena je bila nerotkinja i nije imala dece. Anđeo Gospodnji se ukazao ženi i rekao joj: „Ti si nerotkinja i nemaš dece, ali ćeš zatrudneti i roditi sina. Od sada se pazi: ne pij vina, ni žestoka pića, i ne jedi ništa što je nečisto. Vidi, zatrudnećeš i rodićeš sina. Neka britva ne prelazi preko njegove glave, jer će dečak od majčine utrobe biti nazirej, posvećen Bogu. On će početi da izbavlja Izrailja iz filistejskih ruku.“ Žena dođe i ispriča to svome mužu rekavši: „Čovek Božiji je došao k meni; izgledao je kao Anđeo Gospodnji. Veoma sam se uplašila, pa ga nisam pitala odakle je, a on mi nije rekao kako se zove. Rekao mi je: ’Evo, zatrudnećeš i rodićeš sina. Od sada ne pij vina ni žestoka pića, i ne jedi ništa što je nečisto, jer će dečak biti nazirej Božiji od majčine utrobe do smrti.’“ Manoje se tada ovako pomolio Gospodu: „Molim te, Gospode! Neka čovek Božiji koga si poslao ponovo dođe k nama, i nauči nas šta da činimo sa dečakom kad se rodi.“ Bog je uslišio Manojev glas. Anđeo Gospodnji je ponovo došao k ženi dok je ona sedela u polju. Njen muž, Manoje, nije bio s njom. Žena je brzo otrčala i ispričala to svom mužu. Rekla mu je: „Evo, ukazao mi se onaj čovek koji mi je došao onog dana.“ Manoje ustade i ode za svojom ženom. Kad je došao k čoveku, upitao ga je: „Jesi li ti onaj čovek koji je govorio s mojom ženom?“ On odgovori: „Jesam.“ Manoje reče: „Kad se ispune tvoje reči, kakav će biti dečakov način života? Kako treba postupati s njim?“ Anđeo Gospodnji odgovori Manoju: „Žena mora da se uzdržava od svega što sam joj rekao. Neka ne jede ništa što dolazi od vinove loze. Neka ne pije vina ni žestoka pića, i neka ne jede ništa nečisto. Neka drži sve što sam joj zapovedio.“ Manoje reče Anđelu Gospodnjem: „Rado bismo te zadržali i zgotovili ti jare.“ Anđeo Gospodnji reče Manoju: „Da me i zadržite, ja ne bih jeo tvoju hranu. Ali ako hoćeš da prineseš žrtvu svespalnicu, prinesi je Gospodu.“ Manoje nije znao da je to Anđeo Gospodnji. Manoje tada upita Anđela Gospodnjeg: „Kako ti je ime, da bismo mogli da te častimo kad se ispune tvoje reči?“ Anđeo Gospodnji reče: „Zašto me pitaš za moje ime; ono je čudesno.“ Manoje uze jare i prinos, i na steni ih prinese kao svespalnicu Gospodu, koji čini čudesa. Dok su Manoje i njegova žena gledali kako se plamen sa žrtvenika diže k nebu, Anđeo Gospodnji se uznese u plamenu s žrtvenika. Videvši to, Manoje i njegova žena padoše ničice. Anđeo Gospodnji nije se više ukazivao Manoju i njegovoj ženi. Tada je Manoje shvatio da je to bio Anđeo Gospodnji. Manoje reče svojoj ženi: „Jamačno ćemo umreti jer smo videli Boga!“ Njegova žena mu reče: „Da je Gospod hteo da nas usmrti, ne bi prihvatio svespalnicu i prinos iz naših ruku, ne bi nam dozvolio da vidimo sve ovo, niti bi nam obznanio tako nešto.“ Žena rodi sina i dade mu ime „Samson“. Dečak je odrastao a Gospod ga je blagoslovio. Duh Gospodnji je počeo da deluje u njemu u Danovom taboru, između Saraje i Estaola.