Jakovljeva 3:5-16

Tako je i jezik mali ud ali se diči velikim delima. Gle, kako mala vatra zapali veliku šumu! Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje. Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio, a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti. Njim blagosiljamo Gospoda i Oca i njim proklinjemo ljude koji su stvoreni po slici Božijoj. Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. To tako ne treba da bude, braćo moja. Može li sa istog vrela izvirati slatka i gorka voda? Može li, braćo moja, smokva rađati masline ili loza smokve? Tako ni slan izvor ne može dati slatku vodu. Ko je mudar i razuman među vama? Neka dobrim življenjem pokaže svoja dela u mudroj krotkosti. Ali ako u sebi nosite gorku zavist i sebično isticanje, onda se nemojte ponositi i govoriti ono što se protivi istini. Takva mudrost ne dolazi odozgo, nego je zemaljska, ljudska, od zlog duha je. Jer, gde je zavist i sebično isticanje, onde je nered i svako zlo.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Jakovljeva 3:5-16