Jakovljeva 3:1-12

Braćo moja, neka ne bude među vama mnogo učitelja, znajući da ćemo biti strože suđeni. Jer svi mi na mnogo načina grešimo. Ako ko u reči ne greši, taj je savršen čovek, sposoban da zauzda celo svoje telo. Kada konjima stavljamo uzde u usta da bi nam se pokoravali, mi upravljamo celim njihovim telom. Pogledajte i lađe: tako su velike i jaki vetrovi ih pokreću, a njima upravlja vrlo malo kormilo onamo kuda kormilar naumi. Tako je i jezik mali ud ali se diči velikim delima. Gle, kako mala vatra zapali veliku šumu! Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje. Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio, a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti. Njim blagosiljamo Gospoda i Oca i njim proklinjemo ljude koji su stvoreni po slici Božijoj. Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. To tako ne treba da bude, braćo moja. Može li sa istog vrela izvirati slatka i gorka voda? Može li, braćo moja, smokva rađati masline ili loza smokve? Tako ni slan izvor ne može dati slatku vodu.