Knjiga proroka Isaije 9:8-21

Gospodar je reč poslao Jakovu i ona je među Izrailjce pala. I sav narod nju će upoznati, Jefremovci i stanovništvo Samarije, koji govore srcem nadmenim i oholim: „Ako su opeke pale, gradićemo od tesana kamena; divlje smokve su sasečene, kedre ćemo tamo podići.“ A Gospod razmešta protiv Resina protivnike njegove i podbada neprijatelje njegove, Arameju spreda, Filistejce straga, te Izrailj proždiru svojim ustima. Uza sve to gnev se njegov umiriti neće i ruka mu ispružena ostaje. Ipak se narod obratio nije onom koji ga je udario, i Gospoda nad vojskama potražili nisu; te je Gospod odsekao od Izrailja glavu i rep, granu i rogoz, u jedan dan. Starešina i lice ugledno – to je glava, a prorok koji naučava laž – to je rep. Koji ovaj narod vode, oni zavode; koji bivaju vođeni, oni propadaju. Zato se Gospodar njegovim mladićima radovati neće, njegovoj sirotinji i udovicama smilovati se neće. Zato što je sav narod opak i zao, na sva usta bezumno govore. Uza sve to gnev se njegov umiriti neće i ruka mu ispružena ostaje. Zato što se opakost kao požar rasplamsala, bodlje i trnje proždire, šumski čestar je upalila, oblaci dima se podižu. Zemlja plamti od jarosti Gospoda nad vojskama, i narod kao hrana za požar postaje: ni svog brata niko ne poštedi. Ždere s desna i opet je gladan; guta s leva i opet sit nije. Čovek jede svoga bližnjeg meso: Manasijevci Jefremovce, Jefremovci Manasijevce, a zajedno oba na Judejce.