Knjiga proroka Isaije 54:1-12

Kliči, nerotkinjo, koja ne rađaš, podvriskuj kličući; veseli se koja za porođaj ne znaš, jer više sinova ima samotna nego li udata – govori Gospod. Raširi mesto za svoj šator, razastri platna za svoje konačište. Ne štedi! Užad svoju produži, kočiće svoje učvrsti! Jer desno i levo ćeš se probiti i potomstvo će tvoje puke zaposesti i nastaniće opustele gradove. Ne boj se, nećeš se postideti. Ne stidi se, jer nećeš crveneti. Jer ćeš zaboraviti sramotu mladosti svoje, i nećeš više spominjati što su te ponižavali dok si bila udovica. Jer tvoj suprug je Sazdatelj tvoj, njegovo je ime Gospod nad vojskama, i tvoj Otkupitelj je Svetitelj Izrailjev, on se zove Bog zemlje svekolike. Naime, kao ženu ostavljenu i duhovno ucveljenu pozvao te je Gospod, i otpuštenu ženu s kojom si od mladosti svoje“ – govori Bog tvoj. „Za tren kratki sam te ostavio, a u velikim milosrđima tebe ću prigrliti. Iz mene je srdžba provalila, i za časak sam zaklonio lice svoje od tebe, a smilovao sam ti se po večnoj milosti – govori Otkupitelj tvoj, Gospod. Jer ovo im je kao vode Nojeve, kad se zakleh da vode Nojeve više zemlju preplavljati neće: tako se zaklinjem da na tebe srditi se neću i da tebe prekoriti neću. Neka se planine pomaknu i neka se brda uzdrmaju, ipak se moja milost od tebe odmaći neće, niti će se uzdrmati moj savez mirovni – govori Gospod koji ti se smilovao. Nevoljnice, vihorom vitlana, neutešena, gle, ja ću složiti na mermer kamenje tvoje, i na safire temelj tvoj. I od rubina dići ću ti na tvrđavi zupce; i od karbunkula tvoje vratnice, i sve ograde tvoje od kamenja dragoga.