Knjiga proroka Isaije 52:1-12

Probudi se! Probudi se! Odeni se u svoju snagu, Sione! Odeni se ogrtačem sjajnosti svoje, Jerusalime, grade sveti, jer u tebe više ulaziti neće neobrezani i nečisti. Stresi sa sebe prašinu i ustani, ustoliči se, Jerusalime! Skini okove sa svoga vrata, zaboravljena ćerko sionska. Jer govori Gospod: „Eto, bili ste prodani i bez novca ćete biti otkupljeni.“ Jer govori Gospodar Gospod: „U Egipat je nekada narod moj sišao da tamo stranac bude, a Asir mu je ni zbog čega nasilje činio. A sada, zašto sam ja ovde? – govori Gospod. Zato što je bez razloga porobljen moj narod, a porobljivači njegovi likuju – govori Gospod – i bez prestanka, povazdan vređa se moje ime. Zato će narod moj poznati ime moje. Zato će u onaj dan znati da sam ja onaj koji govori: ’Evo me!’“ Kako li su divne po gorama noge blagovesnika koji najavljuje mir, blagovesnika dobrote koji najavljuje spasenje, govoreći Sionu: „Bog tvoj caruje!“ Glas stražara tvojih se podiže, glas zajedničkog klicanja, jer očima svojim gledaju kako se Gospod vraća na Sion. Podvriskujte i kličite zajedno, razvaline jerusalimske, jer Gospod je narod svoj utešio, Jerusalim otkupio. Svoju svetu mišicu Gospod je otkrio da svi puci gledaju, da svi krajevi zemljini vide kako naš Bog spasava. Odlazite! Odlazite! Odatle izađite! Nečistote ne dotičite! Iz sredine njegove izađite! Sebe očistite, koji posude Gospodnje podižete. Jer u žurbi izlaziti nećete, i bežati nećete, zato što ispred vas ide Gospod, a iza vašeg stroja je Bog Izrailjev.