Knjiga proroka Isaije 51:1-23

Poslušajte me, sledbenici pravednosti, tražioci Gospoda, osmotrite stenu iz koje ste isklesani, kop istesan iz kog ste iskopani. Osmotrite Avrahama, oca svojega, i Saru koja vas je rodila. Ta, on je sam bio kad sam ga pozvao, a ipak sam ga blagoslovio i umnožio. Ta, Gospod se sažalio nad Sionom, sažalio se nad svim njegovim razvalinama, te će pretvoriti pustinju njegovu u Eden, a pustaru njegovu u vrt Gospodnji. Klicanje i radost odjekivaće po njemu, zahvaljivanja i glas pohvalni. Posluhni mene, narode moj, i čuj mene, svete, jer Zakon od mene proističe, i moje ću pravosudstvo hitro postaviti da bude svetlost narodima. Blizu je pravda moja, spasonosno proističe, a i mišica moja sudiće narodima. Na mene ostrva čekaju i u moju mišicu se uzdaju. Oči svoje k nebu podignite, i po zemlji osmotrite dole; jer će nebesa kao dim iščeznuti, i zemlja će se kao ogrtač raskrpati, i stanovnici njeni kao takvi pomreće; a spasenje moje trajaće doveka, i pravednost moja uzdrmana neće biti. Poslušajte mene, koji poznajete pravdu, narode kome je Zakon moj u srcima: ne bojte se ruganja od ljudi, i neka vas ne uzbuđuje njihovo vređanje, jer će ih kao ogrtač pojesti moljac, i kao vunu poješće ih crv; a pravednost moja trajaće doveka, i spasenje moje od kolena do kolena. Probudi se! Probudi se! Odeni se u snagu, mišice Gospodnja. Probudi se kao u dane drevne, tokom starinskih naraštaja. Nisi li ti ispresecala Ravu, izranjavila morsku neman? Nisi li ti isušila more, vode bezdana golemih, postavila po dubinama morskim put da prolaze otkupljeni? Vratiće se izbavljeni Gospodnji, doći će u Sion s veseljem i s radošću večnom na čelima; pratiće ih razdraganost i radost, a pobeći će žalost i uzdasi. „Ja, ja sam utešitelj vaš. Ko si ti da se bojiš čoveka smrtnoga i sina čovečijeg koji je kao trava? Zaboravio si Gospoda, koji te je načinio, koji je razastro nebesa i utemeljio zemlju. Pa si strepeo stalno, povazdan pred licem nadmenog tlačitelja, kao pred nekim ko postoji da bi razjedao. I… gde je nadmenost tlačitelja? Biće izgnanik slobodan ubrzo, i neće umirati da bi bio razjedan, i hleba mu nedostati neće. Gospod Bog tvoj sam ja, more uzburkam i talasi mu ključaju. Gospod nad vojskama ime je njegovo. I stavio sam reči svoje u usta tvoja, i sakrio te u senku ruke svoje, da razastrem nebesa i utemeljim zemlju, i kažem Sionu: ’Ti moj narod jesi.’“ Hajde, probudi se! Hajde, probudi se! Ustani, Jerusalime! Koji si ispio iz ruke Gospodnje čašu jarosti njegove; pehar, čašu opijenosti, ispio do dna. Od svih sinova koje je rodio nema nijednog da ga vodi. Od svih sinova koje je odgojio nema nijednog da ga za ruku prihvati. Ovo te je dvoje zadesilo. Hoće li te iko požaliti? Pustošenje i raspad i glad i mač. Hoće li te iko utešiti? Sinovi ti leže obamrli po uglovima svih ulica; kao antilopa u mreži puni jarosti Gospodnje, karanja od Boga tvojega. Zato ovo počuj, poniženi i opijeni, ali ne od vina. Govori tvoj Gospodar Gospod, Bog tvoj, branilac svog naroda: „Evo, uzimam iz ruke tvoje čašu opijenosti, pehar, čašu jarosti moje. I nikad se više iz nje ispijati neće. I to stavljam u ruku onih koji su te žalostili, koji su duši tvojoj govorili: ’Savij se i prelazićemo!’ I namesto tla podmetao si leđa svoja, te su bila put onima koji prelaze.“