Knjiga proroka Isaije 5:1-7

Zapevaću miljeniku svome, pesmu ljubavnika svojega o vinogradu njegovom. Moj miljenik je vinograd imao na brdašcu rodnome. On ga okopa i od kamenja očisti, te lozu plemenitu u njemu posadi. Posred njega on kulu podiže i u njemu muljaru sagradi. Čekao je da mu rodi grožđe, a on njemu izrodi vinjage. „Sad, stanovnici jerusalimski, i vi, ljudi Judejci, vi budite sudije na sudu između mene i mog vinograda. Šta još mogoh učiniti za vinograd moj, a da mu nisam učinio? Zašto? Ja se nadah da će roditi grožđe, a on je izrodio vinjage? I sad da vam kažem šta ću da učinim vinogradu svome: plot ću njegov ukloniti, neka ga pustoše; zid ću njegov razvaliti, neka ga izgaze; u pustoš ću ga pretvoriti, niti će biti orezan, niti će biti okopan; neka sav zaraste u bodlje i u trnje; i oblacima ću zabraniti da nad njim kišu puste.“ Naime, vinograd Gospoda nad vojskama dom je Izrailjev; i ljudi Judejci zasad su njegov premili. Nadao se on pravu, a eto krvoprolića; nadao se pravednosti, a eto vapaja.