Knjiga proroka Isaije 49:1-18

Čujte mene, ostrva! Poslušajte me, narodi daleki! Gospod me je pozvao čim sam se rodio, moje ime je spomenuo od utrobe materine, i načinio je usta moja kao oštar mač, senom svoje ruke on me je zaklonio, u glatku me strelu pretvorio, u tobolcu svome on me je sakrio. Rekao mi je: ’Izrailju, ti si moj sluga, u kom ću postati ponosan.’ A ja sam rekao: ’Uzalud sam se mučio za opustošenost, i isprazno upinjao snagu svoju. Ipak, pravda je moja kod Gospoda, i učinak moj kod Boga mojega.’ I sad govori Gospod koji me je pre rođenja slugom svojim načinio, da mu Jakova povratim i da mu se Izrailj sabere. I proslaviću se u očima Gospodnjim, i Bog moj će biti snaga moja. I reče: ’Nevažno je da mi budeš sluga, da podignem pleme Jakovljevo, i da vratiš ostatke Izrailjeve, nego ću te odrediti da budeš svetlost pucima, da budeš spasenje moje do kraja zemlje.’“ Govori Gospod, Otkupitelj Izrailjev, Svetitelj njegov, onom kome preziru dušu, na koga se gadi puk, sluzi nasilnicima: „Videće carevi i ustaće glavari, i klanjaće ti se zbog Gospoda koji je veran, Svetitelja Izrailjeva koji te je izabrao.“ Govori Gospod: „U vreme povoljno sam te uslišio, i u dan spasenja sam ti pomogao, i sazdao sam te i postavio te za savez s narodom, za podizanje zemlje, za ubaštinjenje razorenih baština, za reč utamničenima: ’Izađite!’, i onima koji su u tami: ’Pokažite se!’ Na putevima će se napasati, i po svim visoravnima biće paša njihova. Neće biti ni gladni ni žedni, i neće ih mučiti ni suša ni sunce, jer će ih voditi onaj koji im se smilovao, i dovešće ih na izvore vodene. I pretvoriće sve gore moje u put, i uzdići će moje drumove. Evo, neki dolaze iz daleka, i, gle, neki sa severa i sa zapada, a neki iz zemlje Sinim.“ Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga – govori Gospod – svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti.