Knjiga proroka Isaije 44:9-22

Koji prave kipove, svi su oni ništavila, i dragocenosti njihove ne koriste ničemu. Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu. Ko pravi boga i lije kip, da od toga koristi nema? Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici. Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko. Neka se postave: zajedno će se prestraviti i postideti. Oblikuje gvožđe alatkom i radi na žaru uglja, čekićima ga doteruje i snažnom ga rukom obrađuje. Ne hrani se i nema snage, vode ne pije i iscrpljuje se. Oblikuje drvo, uzima meru, pisaljkom ga obeležava, obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom, i delje ga po uzoru na ljudski lik, kao lepotu ljudsku, da bude postavljen u domu. Za sebe je nasekao kedre i uzeo kiparise i hrast, što je za sebe negovao među drvetima šumskim, zasadio bor što je porastao na kiši. I čoveku je to kao gorivo; uzima od toga da se ogreje; pa loži i peče hleb. Međutim, od toga delje i boga pred kojim pada ničice i pravi kip i klanja mu se. Polovinom loži vatru, tom polovinom peče meso na žaru, jede pečenje i biva sit, te se greje i govori: „Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“ A od ostatka pravi boga, idola svoga; pada pred njim ničice i klanja mu se i moli mu se: „Izbavi me, jer ti si moj bog.“ Ne znaju i ne rasuđuju, jer su im oči zamazane pa ne vide; i srca njihova pa ne razumeju. Takav ne razmišlja i nema u njega znanja ni rasuđivanja da kaže: „Polovinom od ovoga ložio sam vatru, pa sam na žaru ispekao hleb, ispržio sam meso i pojeo ga. A od ostatka sam načinio gnusobu. Zar da se klanjam komadu drveta?“ Taj se stara za pepeo. Njega zavodi prevarno srce, te ne može da izbavi svoj život, a neće da kaže: „Nije li obmana u mojoj desnici?“ „Seti se ovoga, Jakove, i Izrailju, jer si sluga moj! Ja sam te sazdao i ti si sluga moj; Izrailju, ja tebe da zaboravim neću! Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe, i grehe tvoje kao da su oblak. Meni se vrati, jer ja sam te otkupio.“