Knjiga proroka Isaije 40:1-31

„Tešite, tešite narod moj – govori Bog vaš – Govorite Jerusalimu srdačno, i vičite mu: ratovanje mu je okončano, krivica mu okajana, jer on iz ruke Gospodnje primi dvaput više nego što sagreši.“ Glas viče: „Put Gospodnji kroz pustinju pripravite; drum za Boga našega u pustoši poravnajte. Svaka dolina neka se podigne, a svaka gora i brežuljak neka se spusti; i što je strmo nek bude ravnica, i hrapavo neka bude glatko. Tada će se otkriti slava Gospodnja, i svaki čovek će je videti – jer su to kazala usta Gospodnja.“ Glas reče: „Viči!“ A on odgovori: „Šta da vičem?“ „Svako je telo kao trava, i sva mu je milina kao cvet poljski. Sahne trava, vene cvet, kad preko njih Gospodnji pređe dah. Zaista, narod je trava. Sahne trava, vene cvet, ali reč Boga našega ostaje doveka.“ Na visoku goru se uspni, Sione, glasniče radosne vesti. Glas svoj snažno podigni, Jerusalime, glasniče radosne vesti. Podigni ga, ne boj se, kaži gradovima Judinim: „Evo Boga vašega!“ Evo, Gospodar Gospod dolazi u sili, vlada on mišicom svojom! Evo, s njim je i plata od njega, a ispred njega nagrada od njega. Kao Pastir on svoje stado napasa, u svoje ruke jaganjce sabira, u naručju svome ih nosi, a dojilice neguje. Ko je vode pregrštima izmerio, i nebesa pedljem premerio? A ko je sav prah zemaljski razmerio mericom, i planine tegovima, i bregove terazijama? Duha Gospodnjeg ko je premerio, i koji savetnik je njega uputio? S kim se savetovao i izgrađivao, i ko ga je stazama pravde naučio? I naučio ga znanju i upoznao ga s putem razboritosti? Gle, narodi su kao kap iz vedra, i vrede kao prah na terazijama. Gle, ostrva kao zrnce podiže. Ni Livan nije dovoljan za lomaču, a njegovih zveri nema dovoljno za svespalnicu. Svi narodi pred njim su kao ništa, ništavilom i prazninom on ih smatra. Kome ćete Boga sličnim učiniti i s kakvim ćete ga likom uporediti? Livac izliva idola, zlatar ga pozlatom oblaže i od srebra lančiće izliva. Siromah za prinos drvo netruležno bira, i za to veštog umetnika traži da za njega kip nepomični načini. Zar ne znate? Zar niste čuli? Zar vam nije od iskona objavljeno? Zar niste shvatili od osnivanja zemlje? Nad krugom zemaljskim on stoluje i stanovnici su njeni na skakavce nalik; nebesa je razastro kao koprenu, razapeo ih kao šator za stanovanje. On moćnike pretvara u ništavilo, sudije po zemlji čini da su kao ništa. Tek što su zasađeni, tek što su posejani, tek što im stabljika u zemlju koren pustila – on na njih dune, i oni usahnu, kao slamu vihor ih razveje. „Kome ćete mene sličnim učiniti? Ko je kao ja?“ – pita Svetitelj. Podignite pogled svoj i gledajte: Ko je ovo stvorio? Onaj koji na broj vojsku nebesku izvodi, i koji po imenu sve njih proziva. Zbog njegove velike moći i silne jačine niko ne izostaje. Zašto kažeš, Jakove, i ti govoriš, Izrailju: „Moj put je skriven Gospodu, i moja pravica izmiče Bogu mojem“? Zar ne znaš i zar nisi čuo? Gospod je Bog večni, stvoritelj krajeva zemljinih. On se ne umara i ne sustaje, i um se njegov ne da ograničiti. On snagu umornome daje, i nemoćnome moć on jača. Mladići se umaraju i sustaju, i momci moraju da posrću, ali onima koji se u Gospoda uzdaju snaga se obnavlja, krila im rastu kao orlovima, trče i ne sustaju, hodaju i ne umaraju se.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Knjiga proroka Isaije 40:1-31