Knjiga proroka Isaije 40:1-11

„Tešite, tešite narod moj – govori Bog vaš – Govorite Jerusalimu srdačno, i vičite mu: ratovanje mu je okončano, krivica mu okajana, jer on iz ruke Gospodnje primi dvaput više nego što sagreši.“ Glas viče: „Put Gospodnji kroz pustinju pripravite; drum za Boga našega u pustoši poravnajte. Svaka dolina neka se podigne, a svaka gora i brežuljak neka se spusti; i što je strmo nek bude ravnica, i hrapavo neka bude glatko. Tada će se otkriti slava Gospodnja, i svaki čovek će je videti – jer su to kazala usta Gospodnja.“ Glas reče: „Viči!“ A on odgovori: „Šta da vičem?“ „Svako je telo kao trava, i sva mu je milina kao cvet poljski. Sahne trava, vene cvet, kad preko njih Gospodnji pređe dah. Zaista, narod je trava. Sahne trava, vene cvet, ali reč Boga našega ostaje doveka.“ Na visoku goru se uspni, Sione, glasniče radosne vesti. Glas svoj snažno podigni, Jerusalime, glasniče radosne vesti. Podigni ga, ne boj se, kaži gradovima Judinim: „Evo Boga vašega!“ Evo, Gospodar Gospod dolazi u sili, vlada on mišicom svojom! Evo, s njim je i plata od njega, a ispred njega nagrada od njega. Kao Pastir on svoje stado napasa, u svoje ruke jaganjce sabira, u naručju svome ih nosi, a dojilice neguje.