Knjiga proroka Isaije 36:1-10

Četrnaeste godine cara Jezekije, asirski car Senaheriv je napao sve utvrđene judejske gradove i osvojio ih. Međutim, asirski car pošalje iz Lahisa caru Jezekiji u Jerusalim Ravsaka s jakom vojskom. Ovaj se zaustavio kod Gornjeg jezera na putu za Beljarevo polje. I pred njega je izašao upravnik dvora Elijakim sin Helkijin, pisar Somna i dvorski savetnik Joah sin Asafov. Tada im Ravsak reče: „Recite Jezekiji: ’Ovako kaže veliki car Asirije: u šta se to uzdaš? Zar misliš da su same reči savet i sila za rat? Na koga se oslanjaš, da si se pobunio protiv mene? Da se možda ne uzdaš u Egipat, u taj slomljeni štap od trske, koji ubada i probija šaku onome ko se na njega naslanja? Takav je faraon, egipatski car, svakome ko se osloni na njega. A ako mi kažeš: „Mi se pouzdajemo u Gospoda, Boga našeg!“ Pa nije li baš Jezekija srušio njegove uzvišice i žrtvenike, rekavši Judi i Jerusalimu: klanjaćete se jedino pred ovim žrtvenikom. A sad, hajde, opkladi se sa mojim gospodarem, asirskim carem: daću ti dve hiljade konja, ako si u stanju da nađeš jahače da ih jašu. Kako ćeš onda odbiti i jednog vojvodu koji je među najmanjim slugama moga gospodara? No, ti se uzdaš u Egipat da će ti dati konje i konjanike. Konačno, jesam li ja bez odobrenja Gospodnjeg pošao protiv ove zemlje da je razorim? Gospod je meni rekao: „Digni se na tu zemlju i razori je!“’“