Knjiga proroka Isaije 35:1-10

Neka im se uzraduje pustinja, zemlja sasušena. Neka kliče pustara, neka kao šafran procveta. Neka bujno cvati cvat, i neka još kliče od radosti i pevanja. Njoj je dana slava livanska, krasota karmilska i saronska. Oni će gledati slavu Gospodnju, krasotu Boga našega. Ruke klonule ukrepite, i kolena klecava učvrstite. Recite preplašenim srcima: „Budite jaki, ne bojte se! Evo Boga vašega, odmazda dolazi, naplata Božija. On sam hita da vas spase!“ Tada će se slepima otvoriti oči i gluvima će se uši otvoriti; tada će hromi kao jelen skakati, i pevaće jezik u nemoga; jer će voda izbijati u pustinji i potoci u pustari, tle spaljeno postaće rit, a žedna zemlja vodoskoci; u jazbinama za šakale smestiće se zelenilo za trsku i rogoz. Tamo će prolaziti drum i put, i on će se zvati „Sveti put“; niko nečist njime proći neće nego će biti za njih, za one koji putem idu, a tu ludi neće zalutati. Tamo lava više biti neće, niti će tamo prolaziti zver, niti će se naći, nego će hodati otkupljeni. Vratiće se izbavljeni Gospodnji, doći će u Sion s veseljem i s radošću večnom na čelima; pratiće ih razdraganost i radost, a pobeći će žalost i uzdasi.