Knjiga proroka Isaije 3:1-15

Gle, Gospodar, Gospod nad vojskama, oduzima Jerusalimu i Judi snabdevanje i izdržavanje, snabdevanje hlebom i snabdevanje vodom, junaka i ratnika, sudija i proroka, rukovodioca i starešinu, pedesetnika i pretpostavljenog, savetnika i veštog stručnjaka, i onoga koji se predviđanjem bavi. „I dajem im dečake za glavare; i ćudljive da nad njima upravljaju.“ Narod gonjen biva: čovek na čoveka, i čovek na bližnjeg svojeg; drski su: dečak na starešinu, i prostak na odličnika. A svako će hvatati brata svojega u domu oca svojega: „Ti plašt imaš! Dođi! Poglavar budi naš! Ovo rasulo uzmi u ruke svoje!“ A on će se braniti u onaj dan: „Neću to da ispravljam. U Domu mome hleba nema, ni plašta nema. Nemoj mene postavljati za narodnog glavara.“ Jer Jerusalim se ruši, i Juda pada, zato što su reči njihove i dela njihova protiv Gospoda prkošenje u lice Slavi njegovoj. Izraz lica njihovog protiv njih svedoči; i kao Sodoma grehom svojim razmeću se i ne kriju. Teško duši njihovoj! Sami sebi propast pripremaju. Kažite pravedniku: biće mu dobro, jer će se hraniti plodom dela svojih. Teško opakome na zlo, jer dela ruku njegovih na njega će pasti! Narode moj! Maloletnici su njihovi tlačitelji i žene nad njim vladaju. Narode moj! Koji te vode, oni te zavode, i puteve tvojih staza oni su zapetljali. Na parnicu Gospod se podiže i stao je na sud s narodima. Gospod će na sud doći protiv starešina naroda svojega i protiv glavara njihovih: „To ste vi vinograd moj opustošili; u vašim kućama ste zadržali što ste od siromaha oteli. Šta vam je, te narod moj tlačite i lice siromaha drobite? – govori Gospodar, Gospod nad vojskama.“