Knjiga proroka Isaije 25:1-9

Gospode, ti si Bog moj, uzvisujem te, slavim tvoje ime, zato što si ostvario divotu, od davnina smišljenu vernost vernu, jer si grad pretvorio u hrpu, naselje utvrđeno u ruševinu; tvrđava tuđinaca više nije grad – doveka se obnoviti neće. Tebe zato narod snažni slavi, od tebe se boji grad svirepih plemena, a ti si utočište sirotom, utočište ubogom u nevolji njegovoj; ti si sklonište od nepogode, zaklon od žege, jer ćud je svirepih kao nepogoda sa strane; kao žega nad sušnim tlom, ti gušiš graju odvratnih, kao žegu senkom oblaka svirepima se prekinulo pevanje. A Gospod nad vojskama spremiće na ovoj gori gozbu od sala za sve narode, gozbu od sala, gozbu od vina, od vina odležalog, od moždine masne, od prečišćenog vina odležalog. I na ovoj gori on će zderati zastor što sve narode zastire i koprenu što sve puke obavija. On će smrt pobedonosno zderati, i Gospodar Gospod će suzu otrti sa lica svakoga, i sramotu će skinuti sa svog naroda po svoj zemlji – zato što je Gospod rekao. I govoriće se u dan onaj: „Gle, ovo je Bog naš. Njega smo očekivali i on nas je spasao. Ovo je Gospod kog smo očekivali; kličimo i radujmo se, jer on spasava.“