Jevrejima 5:1-10

Jer svaki Prvosveštenik koji se bira između ljudi, postavlja se da zastupa ljude pred Bogom, da prinosi darove i žrtve za grehe. On može da bude obziran prema onima koji su u neznanju i zabludi, zato što je i sam podložan slabostima. Zbog toga on mora da prinosi žrtve za grehe kako za narod, tako i za sebe. Tu čast niko ne može da prisvoji za sebe, nego ga Bog poziva u tu službu, kao što je to bio slučaj sa Aronom. Tako ni Hristos nije sam sebi dao čast da bude Prvosveštenik, već ga je postavio onaj koji mu je rekao: „Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.“ Tako i na drugom mestu kaže: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“ On je za vreme svog zemaljskog života uz glasni vapaj i suze, prineo molitve i prošnje Bogu koji ga je mogao spasti od smrti. I pošto je bio pokoran, Bog ga je uslišio. Iako je bio Sin, kroz patnje se naučio da bude poslušan. Pa postigavši savršenstvo, postao je začetnik večnog spasenja svima koji su mu poslušni, te ga Bog proglasi Prvosveštenikom po redu Melhisedekovom.