1. Mojsijeva 8:1-16

Ipak, Bog se setio Noja i svih životinja i sve stoke što je bila s njim u plovilu; pokrenuo je vetar da duva nad zemljom i voda se povukla. Zatvorili su se izvori bezdana i okna na nebesima, te je pljusak sa neba prestao. Voda se postepeno povlačila sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana voda je opala. A sedamnaestoga dana sedmog meseca plovilo se zaustavilo na bregovima Ararata. Voda je neprestano opadala do desetog meseca, a prvog dana tog meseca su se pokazali planinski vrhovi. Nakon četrdeset dana Noje otvori prozor koji je načinio, pa pošalje gavrana koji je odletao i doletao dok se voda na zemlji nije isušila. Onda je poslao golubicu da vidi da li se voda povukla sa zemlje. Ali golubica nije našla čvrsto tlo da spusti svoje noge, pa se vratila k Noju u plovilo zato što je voda još uvek pokrivala celu zemlju. On pruži ruku, uzme golubicu i unese je k sebi u plovilo. Sačekao je još sedam dana pa je ponovo poslao golubicu iz plovila. Golubica se vratila uveče, i gle, u kljunu joj svež maslinov list. Po tome je Noje znao da je opala voda sa zemlje. Onda je pričekao još sedam dana pa je poslao golubicu. No, ona mu se nije više vratila. Šest stotina prve godine Nojevog života, prvog meseca, prvog dana u mesecu, voda se povukla sa zemlje. Noje skine poklopac sa plovila, pogleda, a ono, površina zemlje suva. Drugog meseca, dvadeset sedmoga dana u mesecu, zemlja je bila suva. Bog reče Noju: „Izađi iz plovila ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom.