1. Mojsijeva 7:1-17

Tada Gospod reče Noju: „Uđi u plovilo ti i cela tvoja porodica, jer vidim da si ti jedini pravedan preda mnom u ovom naraštaju. Od svih čistih životinja uzmi sa sobom po sedam parova: mužjaka sa ženkom, a od životinja koje nisu čiste uzmi po par: mužjaka sa ženkom. Isto tako i od svih ptica nebeskih uzmi po sedam parova: mužjaka sa ženkom, da bi im se sačuvalo potomstvo na celoj zemlji. Naime, za sedam dana ću pustiti kišu da pada na zemlju četrdeset dana i četrdeset noći, te ću istrebiti s lica zemlje svako živo biće koje sam načinio.“ Noje učini sve kako mu je Gospod zapovedio. Noju je bilo šest stotina godina kada je potop došao na zemlju. Zbog voda potopa Noje uđe u plovilo sa svojim sinovima, svojom ženom i ženama svojih sinova. Od svih čistih životinja i od životinja koje nisu čiste, od ptica i od svega što puzi po zemlji, uđe k Noju u plovilo po dvoje, mužjak i ženka, kao što je Bog zapovedio Noju. Kada se navršilo sedam dana, navale vode potopa na zemlju. Šeststote godine Nojevog života, drugog meseca, sedamnaestoga dana tog meseca, provale svi izvori velikog bezdana i otvore se sva okna na nebesima. Kiša je pljuštala po zemlji četrdeset dana i četrdeset noći. Tog istog dana uđu u plovilo Noje i njegovi sinovi: Sim, Ham i Jafet, Nojeva žena i tri žene njegovih sinova. Sa njima su ušle sve životinje po svojim vrstama: stoka, gmizavci što puze po zemlji i svakojake ptice, sve što ima krila. Ušli su k Noju u plovilo dvoje po dvoje od svakog bića što u sebi ima dah života. Životinje koje su ušle unutra bile su par: muško i žensko od svakog bića, baš kao što je Bog zapovedio Noju. Zatim je Gospod zatvorio vrata za njim. Potop je trajao na zemlji četrdeset dana. Voda je neprestano rasla, tako da je ponela plovilo koje se odiglo od zemlje.