1. Mojsijeva 49:1-28

Jakov zatim pozva svoje ostale sinove i reče: „Okupite se da vam kažem šta će se zbiti sa vama u poslednjim danima. Okupite se i čujte, sinovi Jakovljevi, čujte oca svoga Izrailja. Ruvime, prvenče moj, ti si moja snaga, prvi plod si moje muževnosti. Dostojanstvom druge nadmašuješ, a po snazi ravna ti nema. Ipak, neobuzdan kao bujica, ti prvenac nećeš više biti. Jer na ležaj svoga oca si se popeo, na postelju si se moju popeo i tako je oskrnavio. Simeun i Levije braća su rođena, mačevi njihovi oruđe su nasilja. Na većanja njihova ja ne silazio, niti u savez sa njima ulazio. Jer u srdžbi ljude su pobili, iz obesti volove sakatili. Proklet bio gnev njihov jer je prežestok, i jarost njihova, jer je preokrutna! Zato ću ih razdeliti po Jakovu i rasejati po Izrailju. Judo! Braća će te tvoja slaviti; ruka će tvoja biti na vratu neprijatelja tvojih, braća tvoja tebi će se klanjati. Judo, laviću! Od plena si, sine, sit otišao; kao lav je polegao, kao lavica se ispružio. Ko sme njega da izaziva? Žezlo se carsko od Jude odvojiti neće, ni palica vladarska od njegovih nogu, dok ne dođe onaj kome pripada, kome će se narodi pokoriti. Svoje magare za lozu privezuje, ždrebe magarice za čokot loze. Svoju odeću u vinu pere, svoju haljinu u krvi od vina. Oči su mu mutne od vina, zubi su mu beli od mleka. Zavulon će živeti na obali mora, utočište biće brodovima, do Sidona biće mu granica. Isahar je magarac koščati što pod svojim samarom leži. Videće on da je odmorište zgodno a zemlja prelepa, pa će svoja leđa pod teret staviti, i na službu ropsku će pristati. Dan će svome narodu suditi; on je kao svako pleme Izrailjevo. Nek Dan bude zmija na putu, ljuta guja pokraj staze što će konja za petu ujesti, a konjanik njegov nauznak će pasti. Tvome se spasenju nadam, Gospode! Gada će napadati pljačkaši, no on će im za petama biti. U Asira obilje je hrane, za careve davaće poslastice. Neftalim je košuta slobodna, koja divnu lanad mladi. Josif je loza rodna, loza rodna kraj izvora, koja grane preko zida pruža. Ljuto su ga strelci napali, strelama se na njega okomili, ali luk on čvrsto zapet drži, mišice mu krepke, ojačale, rukom Boga, Jakog Jakovljevog, zaslugom Pastira, Stene Izrailja, Bogom tvoga oca, koji ti pomaže, Svemoćnim koji te blagosilja blagoslovima odozgo s nebesa, blagoslovima odozdo iz bezdana, blagoslovima dojenja i rađanja. Blagoslovi tvoga oca od blagoslova drevnih planina su obilniji, od obilja večnih brda izdašniji. Nek se oni spuste na glavu Josifovu, na teme posvećenog među braćom. Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lovinu, a naveče deli plen.“ To su sva Izrailjeva plemena, njih dvanaest. Ovo im je njihov otac rekao kad ih je blagosiljao. Svakoga od njih je blagoslovio posebnim blagoslovom.