1. Mojsijeva 48:11-16

Izrailj zatim reče Josifu: „Nisam se nadao da ću ikada više videti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.“ Josif ih je tada skinuo sa njegovih kolena i poklonio mu se licem do zemlje. Zatim Josif uzme svoja dva sina, Jefrema svojom desnicom, Izrailju s leva, a Manasiju svojom levicom, Izrailju s desna, pa mu ih primakne. Međutim, Izrailj pruži svoju desnicu i položi je na Jefremovu glavu, a svoju levicu na Manasijinu, držeći ruke unakrst, iako je Manasija bio prvenac. Potom je blagoslovio Josifa, rekavši: „Bog, čije su puteve sledili preci moji, Avraham i Isak, Bog koji je bio moj Pastir od mladosti moje, pa sve do danas, Anđeo koji me je od svakog zla izbavljao, mladiće ove neka blagoslovi. Neka se po njima spominje ime moje i ime predaka mojih, Avrahama i Isaka. Po zemlji neka im se potomstvo razmnoži.“