1. Mojsijeva 48:10-21

Izrailju su, naime, oči bile oslabile od starosti, pa nije video. Kad ih je priveo, Izrailj ih je poljubio i zagrlio. Izrailj zatim reče Josifu: „Nisam se nadao da ću ikada više videti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.“ Josif ih je tada skinuo sa njegovih kolena i poklonio mu se licem do zemlje. Zatim Josif uzme svoja dva sina, Jefrema svojom desnicom, Izrailju s leva, a Manasiju svojom levicom, Izrailju s desna, pa mu ih primakne. Međutim, Izrailj pruži svoju desnicu i položi je na Jefremovu glavu, a svoju levicu na Manasijinu, držeći ruke unakrst, iako je Manasija bio prvenac. Potom je blagoslovio Josifa, rekavši: „Bog, čije su puteve sledili preci moji, Avraham i Isak, Bog koji je bio moj Pastir od mladosti moje, pa sve do danas, Anđeo koji me je od svakog zla izbavljao, mladiće ove neka blagoslovi. Neka se po njima spominje ime moje i ime predaka mojih, Avrahama i Isaka. Po zemlji neka im se potomstvo razmnoži.“ Kad je Josif video da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Jefremovu glavu, nije mu bilo pravo. Zato je posegnuo za očevom rukom da je premesti sa Jefremove glave na Manasijinu glavu. Rekao je svome ocu: „Ne tako, oče moj! Položi svoju ruku na glavu ovog drugog, jer je on prvenac.“ Njegov otac je to odbio, rekavši: „Znam, sine moj, znam. Od njega će, takođe, nastati narod, i to veliki narod. Ipak, njegov mlađi brat će biti veći od njega, i njegovo potomstvo će postati mnoštvo naroda.“ Tog dana ih je blagoslovio, rekavši: „Tvojim će imenom blagosiljati Izrailj. Govoriće se: ’Neka ti Bog učini onako kako je učinio Jefremu i Manasiji!’“ Tako je Jefremu dodelio prvenaštvo nad Manasijom. Izrailj zatim reče: „Evo, uskoro ću umreti, ali Bog će biti s vama i on će vas vratiti u zemlju vaših otaca.