1. Mojsijeva 48:1-14

Nakon ovih događanja, jave Josifu: „Otac ti se razboleo.“ Nato je Josif poveo svoja dva sina, Manasiju i Jefrema. Kad su Jakovu rekli: „Evo, došao ti je tvoj sin Josif“, Izrailj je prikupio snagu i seo na postelju. Jakov reče Josifu: „Bog Svemoćni objavio mi se u Luzu, u hananskoj zemlji, i blagoslovio me. Rekao mi je: ’Evo, učiniću te rodnim i brojnim, te učiniti da od tebe nastane skup naroda. A ovu zemlju daću tvome potomstvu posle tebe u večni posed.’ Sada će tvoja dva sina, Jefrem i Manasija, koja su ti se rodila u Egiptu pre nego što sam došao k tebi, biti moji kao što su moji Ruvim i Simeun. Potomci koji su ti se rodili posle njih biće tvoji. Oni će primiti svoje nasledstvo na ime svoje braće. Dok sam se vraćao iz Padana, na putu mi umre Rahilja, u hananskoj zemlji, na domak Efrate. Sahranio sam je tamo, uz put za Efratu, sadašnji Vitlejem.“ Kad je Izrailj video Josifove sinove, upitao je: „Ko su ovi?“ „To su moji sinovi koje mi je Bog dao ovde“ – odgovori Josif svome ocu. Izrailj reče: „Privedi mi ih da ih blagoslovim.“ Izrailju su, naime, oči bile oslabile od starosti, pa nije video. Kad ih je priveo, Izrailj ih je poljubio i zagrlio. Izrailj zatim reče Josifu: „Nisam se nadao da ću ikada više videti tvoje lice, a evo, Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.“ Josif ih je tada skinuo sa njegovih kolena i poklonio mu se licem do zemlje. Zatim Josif uzme svoja dva sina, Jefrema svojom desnicom, Izrailju s leva, a Manasiju svojom levicom, Izrailju s desna, pa mu ih primakne. Međutim, Izrailj pruži svoju desnicu i položi je na Jefremovu glavu, a svoju levicu na Manasijinu, držeći ruke unakrst, iako je Manasija bio prvenac.