1. Mojsijeva 47:1-27

Josif ode i obavesti faraona: „Došli su moj otac i moja braća sa svojom krupnom i sitnom stokom i sa svom svojom imovinom iz Hanana. Eno ih u gosenskom kraju.“ Zatim je izdvojio petoricu između svoje braće i predstavio ih faraonu. „Čime se bavite?“ – upitao je faraon njegovu braću. „Tvoje sluge su pastiri, isto kao i naši preci“ – odgovore oni i nastave: „Došli smo da se zadržimo u zemlji kao stranci, jer nema više paše za stada tvojih slugu. Teška glad je zavladala u hananskoj zemlji. Stoga, dopusti svojim slugama da se nastane u gosenskom kraju.“ Faraon reče Josifu: „Tvoj otac i tvoja braća su došli k tebi. Egipatska zemlja ti je otvorena; nastani svoga oca i svoju braću u najboljem delu zemlje. Nastanite se u gosenskom kraju. Ako znaš da među njima ima sposobnih ljudi, postavi ih za nadglednike moje vlastite stoke.“ Zatim Josif dođe sa svojim ocem, Jakovom, i predstavi ga faraonu, a Jakov blagoslovi faraona. Faraon upita Jakova: „Koliko ti je godina?“ Jakov odgovori faraonu: „Godina mog lutalačkog života ima stotinu trideset. Neznatan je broj godina moga života, a bile su mukotrpne; brojem nisu dostigle godine lutalačkog života mojih otaca.“ Jakov je blagoslovio faraona, pa je otišao od njega. Josif je naselio svoga oca i svoju braću i dao im posed u najboljem delu egipatske zemlje, u Ramesinoj Krajini, kao što je faraon naredio. Josif je snabdevao hranom svoga oca, svoju braću i sav dom svoga oca, prema broju njihove dece. Hrane nije bilo u celoj zemlji, jer je glad bila žestoka: iscrpila je i egipatsku i hanansku zemlju. Josif je pokupio sav novac što se nalazio u Egiptu i Hananu u zamenu za žito koje se kupovalo i odneo ga u faraonov dvor. Kad je novca ponestalo u egipatskoj i hananskoj zemlji, svi Egipćani dođu k Josifu, i obrate mu se: „Daj nam hleba! Zašto da pomremo pred tvojim očima? Novca više nema!“ Josif im odgovori: „Pošto novca više nema, doterajte svoju stoku i ja ću vam dati hrane u zamenu za stoku.“ Tako su doterali svoju stoku Josifu, a ovaj im je dao hrane u zamenu za konje, za krupnu i sitnu stoku, za goveda i magarce. Te godine ih je snabdevao hranom u zamenu za svu njihovu stoku. Ta godina je prošla. Naredne godine su ponovo došli k njemu i rekli mu: „Ne možemo sakriti od svoga gospodara da je nestalo novca, a sva naša stada stoke sada pripadaju našem gospodaru. Nije nam ostalo ništa za našeg gospodara osim naših vlastitih tela i zemlje. Zašto da pomremo pred tvojim očima i da se naša polja pretvore u pustoš? Kupi nas i naša polja u zamenu za hranu. Tako ćemo mi i naša polja postati faraonovo vlasništvo. Daj nam seme da ne pomremo nego da preživimo i da se naša polja ne pretvore u pustoš!“ Tako je Josif otkupio za faraona celu egipatsku zemlju. Svi Egipćani su prodali svoje njive, jer ih je glad žestoko pritisla. Tako je zemlja postala faraonovo vlasništvo. A narod je, od jednog kraja Egipta do drugog, stavio pod upravu gradova. Jedino nije otkupio njive sveštenika, jer su sveštenici dobijali prihod od faraona i živeli od tog prihoda koji im je faraon davao. Iz tog razloga nisu prodali svoje njive. Josif reče narodu: „Pošto sam danas kupio i vas i vašu zemlju za faraona, evo vam seme, pa zasejte zemlju. Faraonu ćete davati jednu petinu od uroda, a četiri petine će ostati vama za sejanje njiva, za hranu vama, vašim ukućanima i vašoj deci.“ Oni na to rekoše: „Spasio si nam život! Samo neka nam bude blagonaklon naš gospodar i bićemo robovi faraonu.“ Josif je doneo zakon po kome jedna petina zemlje pripada faraonu. Taj zakon o zemlji u Egiptu važi sve do danas. Jedino svešteničke njive ne pripadaju faraonu. Izrailj se nastanio u Egiptu, u gosenskom kraju. Tu su stekli vlasništvo nad zemljom; bili su plodni i veoma se umnožili.